Juče i danas
Juče i danas
- Ljubiši Stankovom -
Danas su, pred veče, zvona brujala,
Tvoja je lepa duša, i naša lepa prošlost,
s rukom u ruci prohujala...
Juče smo džinovska dela stvarali:
vere smo i nade rušili
i nove oltare dizali, stare obarali;
bogove s neba skidali,
stoletne rane vidali,
na tvrdoj se postelji odmarali;
i kad se najlepše radilo -
tvoje se telo ohladilo.
Juče smo čarobne snove sanjali:
vesele plavojke ljubili,
i kad su na večernje zvonili,
u crkvu smo ih gonili
i vence im poklanjali
od đurđica i hrizantema -
danas Te nema... danas Te nema...
Juče smo samrtne grehe grešili;
zlatnu smo telad jašili,
nove smo Kule gradili i stare Sfinge rešili,
od Djeva smo se plašili,
Magdalenama se u lice smešili -
juče smo samrtne grehe grešili,
a danas, zvona kad su zabrujala,
Tvoja je lepa duša i naša lepa prošlost
s rukom u ruci prohujala.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dušan Vasiljev, umro 1924, pre 100 godina.
|