Jutro

Aleksa Šantić

Plavi dim izbija s kamenih ostrva;
Po jedrima pada zore vatra prva.

Uz domove niske šumi čempres stari;
Po koje se okno polagano žari.

Po obali mreže razgrću ribarke,
Na pijesku leže izvaljene barke.

Negdje krasna bije i motika zveči,
I čuje se stado i žamor riječi.

Galebovi kruže, bleska perje meko,
Pogdjekoja lađa izbija daleko.

I sve više jedra kao vatra gore;
U nebu se čuje melodija zore.