Junaštvo i smrt Lopušine Vuka
0001 Vino piju do tri pobratima,
0002 Na Liječno u bijelu crkvu:
0003 Prvo ti je pope Milutine,
0004 A drugo je Šundić kaluđere.
0005 Treće bješe Bućiću Mališa;
0006 Vino piju, razgovaraju se.
0007 Kad se pobri napojiše vina,
0008 Pa im vince udari u lice,
0009 A rakija riječ otvorila,
0010 No besjedi Bućiću Mališa:
0011 „Svještenici, da se poslušamo:
0012 „Jesam skoro u četu hodio,
0013 „Dolazio u ravno Krnovo,
0014 „Tu sam gradske ugledao ovce,
0015 „Sedamdeset i sedam torina
0016 „Od Krnova do malog Vučeva:
0017 „Evo sada čestit Petrov danak,
0018 „Petrov danak i barjam hadžijnski,
0019 „Hoće biti u gradu građani,
0020 „Da klanjaju i teverič daju,
0021 „Kod ovaca niko biti ne će
0022 „Do nevjesta i do đevojaka
0023 „I do lude đece bez pušaka;
0024 „Sade smo im zgodu uvatili,
0025 „Ali jutros ali nikadare,
0026 „Da mi jednu vojsku pokupimo,
0027 „Da udrimo na gradsku planinu,
0028 „Svi ni mogu šićarit’ Brđani.”
0029 Kad to čuše do dva sveštenika,
0030 Pa Mališi napojnicu daju,
0031 I otole sitnu knjigu pišu,
0032 Poslaše je u ravnu Poviju
0033 Na bijelu kulu Mrkonjića
0034 A na ruke Mrkoju serdaru:
0035 „O Mrkoje, od Povije glavo!
0036 „Pokupi mi momke Povijane,
0037 „Povijane, s njima Stubičane,
0038 „Sve lakiće momke neženjene,
0039 „Koji mogu stići i uteći,
0040 „A na strašno mjesto zapanuti,
0041 „Na zapetu pušku udariti
0042 „A ranjena druga unijeti;
0043 „Hajde s vojskom na Slivje Nikšićko,
0044 „Te mi Slivje od građana čuvaj.
0045 „Udrićemo na gradsku planinu,
0046 „Strah je mene, a bojim se ljuto,
0047 „Da me ne bi pretekli građani;
0048 „Ako bi mi Bog i sreća dala,
0049 „Te bi gradske plijenio ovce.
0050 „Dobar ću ti dio ostaviti
0051 „Kako mome najboljemu drugu,
0052 „Još suviše tebe starješinstvo.”
0053 Pa otole drugu knjigu pišu,
0054 Poslaše je u Bjelopavliće
0055 Na bijelu kulu Nikolića
0056 A na ruke Đukanu serdaru:
0057 „O Đukane od Bjelopavlića,
0058 „Daj pokupi vojske nekoliko,
0059 „Dođi s vojskom na ravno Liječno
0060 „U neđelju, koja dođe prva.”
0061 A otole treću knjigu pišu,
0062 Poslaše je pravo u Pipere
0063 Na bijelu kulu Šušovića
0064 A na ruke Šušović-Paunu:
0065 „Čuj sokole, Šušović Paune!
0066 „Ti pokupi Kuče i Pipere,
0067 „Vojske kupi što možeš najviše;
0068 „Hajde s vojskom na Liječno ravno
0069 „U neđelju, koja dođe prva.”
0070 Pa četvrtu knjigu nakitiše,
0071 Poslaše je u stojnu Moraču
0072 Na bijelu kulu Dragovića
0073 A na ruke popu Dragoviću:
0074 „Nikodime pope Dragoviću!
0075 „Pokupi mi obije Morače,
0076 „Ne ostavi Lopušinu Vuka,
0077 „Jer je momak skoro uskočio
0078 „Od Trebjese od gradske krajine,
0079 „On poznava sve gradske torine,
0080 „Na torine Turke Arbanase,
0081 „I svakoga ata i paripa;
0082 „On će divno uvoditi ovce;
0083 „Hajde s njima na ravno Liječno
0084 „U neđelju, koja dođe prva.”
0085 Kad su sitne knjige rasturili,
0086 I serdare knjige dopanuše,
0087 I za sobom vojske pokupiše,
0088 Svaki hita, za Liječno pita,
0089 Dokle vojska na Liječno dođe:
0090 Kako došla, pa se prebrojila,
0091 Taman dvades’ i sedam stotina,
0092 Tad glavari i Vuka zaviču:
0093 „O uskoče, Lopušina Vuče!
0094 „Hajde uzmi tri, četiri druga,
0095 „Te mi pođi u ravno Krnovo,
0096 „Ta uvodi ovce i torine,
0097 „Kod ovaca Turke Arbanase,
0098 „Boje li se od Crnogoraca,
0099 „Moremo li lasno udariti
0100 „Ja na silu ja na prijevaru.”
0101 Skoči Vuče na noge junačke,
0102 I dovati bistra dževerdara,
0103 Sobom uze tri, četiri druga,
0104 Povuče se uz planinu Vuče,
0105 Dokle sađe na ravno Krnovo,
0106 A tu Vuče pade na danište
0107 U Zaselje u raži ozimoj.
0108 Dok u veče mrka nojca dođe,
0109 Pa se Vuče iz Zaselja krenu,
0110 Na najprvu pristupi torinu
0111 U Pištete na Mustafagića,
0112 Tu mi nađe pet Mustafagića,
0113 I pet konja u meteriz nađe
0114 Osedlanih, uzdom zauzdanih,
0115 Za sičile privezati ljute,
0116 Nadaju se dženjku od Brđana;
0117 Pa s’ otole opet primakao
0118 Na Uluke na Bešireviće,
0119 I tu nađe tri Beširevića,
0120 I tri konja u meteriz nađe,
0121 Osedlani, uzdam’ zauzdani,
0122 Za sičile privezati ljute,
0123 E se boje dženjka od Brđana;
0124 Pa s’ otole opet primakao
0125 Na torinu Grude Omer-age,
0126 Tu Omera su tri sina nađe
0127 I svezana četiri paripa,
0128 Osedlani, uzdam’ zauzdani,
0129 Nadaju se dženjku od Brđana;
0130 Pa s’ otole opet primakao
0131 Na torinu Ljuvarević-Salka,
0132 I tu bjehu tri Salkova sina,
0133 Još suviše šezdeset konjika,
0134 Svi bijahu konji osedlani,
0135 Osedlani, uzdam’ zauzdani,
0136 Za sičile privezati ljute,
0137 Nadaju se dženjku od Brđana,
0138 Tu je pusto srce od ovaca;
0139 Pa s’ otole opet primakao
0140 Na torinu Verizović-Muja,
0141 I tu bjehu šest Verizovića,
0142 I šest konja osedlanih bili,
0143 Osedlani, uzdam’ zauzdani,
0144 Nadaju se dženjku od Brđana;
0145 Pa s’ otole opet primakao
0146 Na torinu Anze Mušovića,
0147 I tu bjehu devet Mušovića,
0148 Devet konja osedlani bili,
0149 Osedlani, uzdam’ zauzdani,
0150 Nadaju se dženjku od Brđana;
0151 Pa s’ otole opet primakao
0152 Na torinu Maša Lakčevića,
0153 I tu Maša i Omera nađe,
0154 Su njegova dva ata zelena,
0155 Jedne dlake kako jedne majke,
0156 Osedlani, uzdam’ zauzdani,
0157 Nadaju se dženjku od Brđana;
0158 Pa s’ otole opet primakao
0159 Na torinu Rožajačkog Kaja,
0160 Još tu bjehu tri Kajova sina,
0161 I tri konja osedlani bili,
0162 Osedlani, uzdam’ zauzdani,
0163 Za sičile privezati ljute,
0164 Nadaju se dženjku od Brđana;
0165 Pa s’ otole opet primakao
0166 U krvavu goru Ćeranića
0167 Na torinu Dura Brnovića.
0168 I tu Dura manitoga nađe
0169 S njegovijem prokletijem vrancem
0170 I njegova tri sokola sina,
0171 Osedlani četiri paripa,
0172 Osedlani, uzdam’ zauzdani,
0173 Nadaju se dženjku od Brđana,
0174 I već s njima nigda niko nema
0175 Do pedeset šuša i mrkama,
0176 To bijahu ljuti siromasi:
0177 Stoji piska šuša i mrkama,
0178 Sve se boje od Crnogoraca,
0179 A Durlo im Barloviću viče:
0180 „Ne bojte se, moja đeco luda,
0181 „Ako nama udre Crnogorci,
0182 „Te mi moju posijeku glavu,
0183 „To je vaša sreća i nesreća;
0184 „Ak’ utečem i pušku unesem
0185 „I uvedem vranca debeloga,
0186 „Kunem vi se, a vjeru vi davam,
0187 „Ne ću lasno upustiti ovce,
0188 „No će mnoge majke zakukati.”
0189 Više Vuče uvoditi ne će,
0190 Sedamdeset obide torina,
0191 I tu viđe Lopušina Vuče,
0192 Na Krnovo da bit’ ništa ne će
0193 A do zlića i krvoprolića,
0194 Pa pobježe notnjo uz Krnovo,
0195 Dokle opet na Liječno dođe,
0196 Tu ga srete Bućiću Mališa,
0197 Pa ga Mališ’ za Krnovo pita,
0198 A kad čuo Lopušina Vuče,
0199 Pa ovako njima govorio:
0200 „A šta ću vi duljit’ i kazivat’,
0201 „No vas Bogom velikijem kumim,
0202 „Ako ste se uželjeli mesa,
0203 „Hajte, braćo, sa mnom u Moraču,
0204 „Tu ja imam tri stotin’ ovnova
0205 „I stotinu Bačkijeh volova,
0206 „Hajte, braćo, te ih pokoljite,
0207 „Te od mesa želju ispunite;
0208 „Ako ste se uželjeli vina,
0209 „A ja imam bistra dževerdara
0210 „I za pasom dvije puške male
0211 „I među njih nože i sindžire,
0212 „Oružje sam skoro dobavio
0213 „Sa Turčina Rama Ruševića,
0214 „Njega ubih a skidoh oružje,
0215 „Te prodajte svijetlo oružje,
0216 „Svijeh more napojiti vina:
0217 „Kunem vi se, a vjeru vi davam,
0218 „Da vi nikad zaiskati ne ću
0219 „Ni ovoga ni onog svijeta;
0220 „A nemojte ići na Krnovo:
0221 „Kako su se sigurali Turci,
0222 „Ne boje se sve sedmero Brda.”
0223 A Mališa Vuku besjedio:
0224 „O ti Vuče ženska strašivice!
0225 „Ni si junak, niti te rodio,
0226 „Nego hajde opet u Trebjesu,
0227 „Te tu ori Turske potkutnjice,
0228 „Te agama četvrtinu davaj.”
0229 A kad čuo Lopušina Vuče,
0230 Mlada momka ubila sramota,
0231 Pa upali bistra dževerdara,
0232 A zavika, što mu grlo daje:
0233 „Kogođ sa mnom na udarac ne će,
0234 „Proklet bio na oba svijeta!
0235 „Ama ćemo, braćo, izginuti,
0236 „Da se kaže u pošljedno vrime.”
0237 Pa se Vuče uz planinu vuče,
0238 A za njime dvadeset stotina.
0239 Kad je bila vojska počinula,
0240 Pa su sitnu knjigu nakitili
0241 Na Cetinje Petrović-vladici:
0242 „O vladiko, sunce ogrijano!
0243 „Pošlji nama Njeguše trgovce
0244 „I po njima talijera novce,
0245 „E će kupit’ Arbanaške ovce,
0246 „Daćemo im ovce po jevtino,
0247 „Kako mogu prodat’ i dobiti;
0248 „I drži nam četvero denija
0249 „Na osvitu od Petrova dana,
0250 „Pa ćemo ti parusiju pisat’
0251 „I dovesti jednu bulu mladu,
0252 „Jednu mladu bulu iz Krnova,
0253 „Da joj nema para do ćesara,
0254 „Milu sestru Kajović-Demira,
0255 „Dovesti je pa je prevjeriti,
0256 „Brata tvoga oženiti njome.”
0257 Pa s’ otole vojska pokrenula,
0258 Dokle vojska niz Zaselja došla
0259 Kod torine Muja Zalovića,
0260 Tu mi Vuče razređuje vojsku,
0261 Svakom kaže, đe će udariti,
0262 A ostavi do dvije torine
0263 Kajovića i Mustafagića,
0264 Jednu sebe a drugu Mališi.
0265 Na torinu Ljuvarević-Salka,
0266 Na nju posla hiljadu Brđana,
0267 Jer je na nju šezdeset konjika;
0268 Pa doziva Mališu serdara:
0269 „A ja i ti Mališa serdaru!
0270 „Ostalu smo razredili vojsku.
0271 „Sad ja i ti okle doć’ ne ćemo:
0272 „Al’ ti drago udrit’ na torinu
0273 „Kajovića ja Mustafagića.”
0274 A Mališa Kaja odabrao,
0275 Vuk Mališi riječ besjedio:
0276 „Hajde tamo, Mališa serdaru,
0277 „Ako tebe utekoše Turci,
0278 „Ti si jutros u jad udario;
0279 „Ako li ti izgiboše Turci,
0280 „Ela javi ovce uz planinu,
0281 „A na me se nemoj obrtati:
0282 „Kako tebe, tako je i mene.”
0283 Otole se s njima razdvojiše:
0284 Dođe Vuče na Mustafagića,
0285 Kad se Uso za kolibu svuče,
0286 Tad’ udriše u krila pijevci,
0287 Pa podrani Mustafagić Uso,
0288 Pa staricu majku dozivaše:
0289 „Majko moja, oba ti svijeta!
0290 „Daj digni se na noge lagane,
0291 „Daj ti mene gaće i košulju,
0292 „Što nijesu prijed oblačene,
0293 „Niti prije na junaka bile,
0294 „Hoću ti se, majko, preobući,
0295 „Hoću tebe jutros poginuti,
0296 „U nje ćeš me ukopati, majko.”
0297 Skoči bula na noge lagane,
0298 Pa mu dade gaće i košulju,
0299 Što nijesu prijed oblačene,
0300 Nit’ su prije na junaka bile,
0301 Pa se svuče te se preobuče,
0302 Pa pripasa svijetlo oružje,
0303 I dovati bistra dževerdara,
0304 Otle Uso u meteriz pođe,
0305 I svoju je braću probudio:
0306 „Braćo moja, udriše Brđani!”
0307 Ma ne viđe Lopušina Vuče,
0308 Kade Uso iz pružine pođe.
0309 Dokle tanke puške zapucaše
0310 Na torinu Rožajačkog Kaja,
0311 Tu udari Mališa serdare.
0312 Tu Mališi loša sreća bila:
0313 Utekoše tri Kajova sina,
0314 I stari je Kajo sumaknuo,
0315 I Kajovu Zilu uvatiše,
0316 I bijele ovce otvoriše
0317 Kad su prve puške zapucale
0318 Na torinu Rožajačkog Kaja,
0319 Pa je Vuče juriš učinio
0320 Na pružinu Mustafagić-Usa
0321 Ne bi l’ Usa ufatio živa,
0322 Kad li u nju nigda niko nema
0323 No Usova ostarila majka,
0324 Tu joj Vuče dobro jutro viče:
0325 „Zdravo bio, Lopušina Vuče!
0326 „A eto si dobro uranio,
0327 „Na Usa se moga potežio,
0328 „Ako bilo od Boga suđeno,
0329 „Ti mu jutros posjekao glavu
0330 „A bijele odjavio ovce!
0331 „Ak’ od Boga ne bilo suđeno,
0332 „Ni zdrav bio, ni njih odjavio!”
0333 Tade Vuče otvorio ovce;
0334 Kad evo ti Mališe serdara,
0335 Đe najavi ovce Kajovića,
0336 I navede sestru Demirovu.
0337 Kad dva pusta stada sastaviše,
0338 Kajovića i Mustafagića,
0339 No s Mališom Vuče govorio:
0340 „O ču li me, Mališa serdare!
0341 „A zar jutros niko ne udari
0342 „Do jadnoga Vuka i Mališe.
0343 „No izdaše, ljeto ih izdalo!
0344 „Za nama će sve Krnovo krenut’.”
0345 Baš za njima niko ne imaše
0346 Do đidije Mustafagić-Usa.
0347 Pa poklopi bijesna đogina,
0348 E je svojoj braći besjedio:
0349 „Braćo moja, crn vi obraz bio!
0350 „Što će reći u gradu građani,
0351 „Kad dođemo sjutra bez ovaca:
0352 „ „Da đe biše pet Mustafagića,
0353 „ „Ostala im samorana majka!
0354 „ „Bud li im se odjaviše ovce,
0355 „ „Boj ne biše, boja ne viđeše,
0356 „ „Ni ubiše, ni koga raniše,
0357 „ „Niti Brdsku odsjekoše glavu.” ”
0358 No juriš’te, crn vi obraz bio!”
0359 Pa naćera gaziju đogina
0360 Pa u stražnje vojsku dostignuo,
0361 Te ugrabi dvije Brdske glave,
0362 Tade natrag uzvrati đogina,
0363 Obje glave u travu turio,
0364 Pa je opet juriš učinio;
0365 Tu ga Brdske puške dočekaše,
0366 Ubiše mu debela đogina,
0367 Pade đogat u zelenu travu,
0368 Obje noge Usu pritisnuo,
0369 A to gleda Mustafagić Ibro,
0370 Brani bratu glavu i oružje,
0371 Dok i njega raniše Brđani;
0372 To gledao Mehmed Mustafagić,
0373 Mustafagić Mehmed i Alija,
0374 Pa oko njih braća zapanuše,
0375 Brane braći glave i oružje,
0376 Tu se biše, pa ih obraniše,
0377 I oni se obadva raniše,
0378 I po svijem Usa posjeć’ ćahu,
0379 No se sobom junak nagonio,
0380 Pa se brani malijem puškama,
0381 Dok izgorje tri teste fišeka,
0382 Dok evo ti Avdi-Ljuce Usa:
0383 „Bržaj Uso, kurtališi Usa!”
0384 No se Uso skida sa dorina,
0385 Pa prevali pod Usom đogina,
0386 Skoči Uso pješe na nogama:
0387 Opet Uso pristiže Brđane,
0388 Pa u stražnje juriš učinio,
0389 Te ufati dva popova đaka,
0390 Povede ih natrag za perčine,
0391 Ko viđaše, vješt se ne činjaše,
0392 Do jadnoga Lopušine Vuka,
0393 Pa zavika grlom bijelijem:
0394 „Sad đe si mi Mališa serdare!
0395 „Bud li jučer na Liječno reče,
0396 „Da ti moreš udrit’ na Krnovo,
0397 „Poglaj sade Mustafagić-Usa,
0398 „Đe odvede dva popova đaka,
0399 „Sad ne valja bolan u prvijem,
0400 „Nego sade valja u stražnjijem
0401 „Bojak biti i zametat’ kavgu,
0402 „Znah ja jučer, šta će jutros biti.”
0403 A Mališa ni habera nema,
0404 Nego vodi Zilu Kajovića,
0405 Ma se tako Vuku ne mogaše,
0406 No za Usom potekao tragom,
0407 Pa dovati bistra dževerdara
0408 Donese ga oku i obrazu,
0409 Pred oči mu vatru naložio,
0410 Dobro gađa, još bolje pogađa,
0411 Te pogodi Mustafagić-Usa,
0412 Ni živa ga zemlja ne ščekala,
0413 Utekoše dva popova đaka,
0414 Ostaviše na Usa oružje,
0415 Ma ne hoće Lopušina Vuče,
0416 No na Usa zagon učinio;
0417 Nego s prijed Turci dočekaše,
0418 Ubiše se s Vukom kuburama,
0419 Tu nanj puče tri stotin’ kubura,
0420 Još se Vuče okaniti ne će,
0421 No se vuče po zelenoj travi,
0422 Dok za mrtvo Ture privatio,
0423 Tu njegovu posiječe glavu
0424 I skide mu svijetlo oružje
0425 I u ćese četrljest fišeka,
0426 Pa pobježe Vuče uz planinu,
0427 Prislekoše od straga građani:
0428 Najprije su sedam Avdi-Ljuca,
0429 A za njima pet Beširovića,
0430 Omer Gruda su tri svoja sina,
0431 A za njima svi ostali Turci.
0432 Uz planinu Vuka pristigoše,
0433 Najprvi je Ljuca na dorata,
0434 Tovan doro a Ljuca bijesan,
0435 Uz planinu Vuka pristigoše;
0436 A kad viđe Lopušina Vuče,
0437 Đe ga stiže Ljuca na dorata,
0438 No zavika Avdi-Ljuca Uso:
0439 „Kopiljane Lopušina Vuče!
0440 „Nemoj mene gađat’ dževerdarom,
0441 „Nego hodi da se siječemo.”
0442 A zavika Lopušina Vuče:
0443 „Bogm’ eto me, Avdi-Ljuca Uso!
0444 „Svojoj sam se majci zarekao
0445 „I svoj mojoj braći i družini,
0446 „Da ja bježat’ od Turčina ne ću.”
0447 Tada Ljuca đipi sa dorata,
0448 I plamene nože povadio,
0449 A sad da je vidijeti kome!
0450 Vuk na vuka ni po noći ne će,
0451 Ama hoće junak na junaka,
0452 Avdi-Ljuca na bijesna Vuka,
0453 Al’ da ti se jada nagledati,
0454 Đe se kolju dva bijesna vuka,
0455 Avdi-Ljuca i Vuk Lopušina,
0456 Noža maše jedan na drugoga.
0457 Đe je sreća, tu je i nesreća:
0458 B’ješe Vuče b’jesan i dugačak,
0459 B’ješe Uso i uzak i kratak,
0460 Ode Vuku pod lijevu ruku,
0461 Manu Vuče nožem plamenijem,
0462 Po obrvi Ljucu dovatio;
0463 Manu Ljuca plamenijem nožem,
0464 Vuk’ os’ječe iza noža ruku,
0465 Ode ruka preko mrka Vuka;
0466 A kad viđe, da je poginuo,
0467 On lijevom juriš učinio,
0468 Te za prsi Ljucu uvatio,
0469 Obori ga u zelenu travu,
0470 Na prsi mu igra koljenima,
0471 Odista ga izgubit’ hoćaše,
0472 Zubima mu život izvaditi;
0473 Vrag nanese Kajović-Demira,
0474 Odmah Demir kuburliju pali,
0475 Te pogodi Lopušinu Vuka
0476 Posred pasa, ukide ga s glasa.
0477 Pade Vuče u zelenu travu,
0478 Skoči Ljuca ispod mrtva Vuka,
0479 Te tu Vuku odasječe glavu,
0480 Uso glavu, a Demir oružje,
0481 Učiniše po pola junaštvo.
0482 Prislekoše od grada građani,
0483 Uz planinu stigoše Brđane,
0484 A zavika Zila Kajovića:
0485 „Bržaj brate, Kajović Demire!”
0486 Kajov Demir juriš učinio,
0487 Ne po jednom, no po sedam puta.
0488 Kad viđeše ostali Brđani,
0489 Kako Demir uzmaknuti ne će,
0490 No za sestru hoće poginuti,
0491 Poginuti, al’ je izbaviti,
0492 Pa Brđani nože potegoše,
0493 Potegoše, te je posjekoše,
0494 Da Demira brata ne klikuje.
0495 A sad da je vidijeti kome,
0496 Kad građani stigoše Brđane,
0497 Pa tu s njima dženjak zametnuše!
0498 Vuka nema, da Brđane brani.
0499 Mili Bože, nemila sastanka!
0500 Od mramora Lopušine Vuka
0501 Do vrh kape od Morače gornje
0502 Trides’t i tri posjekoše druga,
0503 A do Vuka trides’t i jednoga;
0504 Povrnuše ovce svekolike,
0505 Od Turaka niko ne pogibe,
0506 No pogibe, samo sedamnaest,
0507 Sve to pobi Lopušina Vuče.
