Jug Brinjanin udara na Ribnik
0001 San usnila ljuba Fazlagina
0002 Na Udbini u kuli kamenoj,
0003 U odaji noći po ponoći,
0004 San usnila, pa s’ u snu prepala.
0005 Kako s’ gospe prepanuti ne će,
0006 Kad je strašan sanak boravila!
0007 Modar s’ oblak uz nebo podvio
0008 Od Otočca i Brinja kamena,
0009 Iz oblaka modra munja siva,
0010 Munja siva, pucaju gromovi,
0011 Od njega se magla otiskuje,
0012 Sve otočko polje poklopila,
0013 Ode magla pod Korin-planinu.
0014 Kad iziđe na široku Liku,
0015 Svu široku Liku poklopila,
0016 Sve je gleda gospe Fazlagina,
0017 Kud će sinja magla okrenuti,
0018 Al će Novom, ali će Gospiću,
0019 Al će magla na bogaz Ribniku?
0020 Novom ne će, a Gospiću ne će,
0021 Sve Ribničko polje poklopila,
0022 Strašnu maglu gospe opazila,
0023 Pola je mutne, a pola krvave,
0024 Po njoj grkću vrani gavranovi.
0025 Kada magla do Ribnika sađe,
0026 A poleti jato gavranova,
0027 A na Ribnik bili udariše.
0028 Dočekaše tići labudovi,
0029 Oni s’ s njima peri udariše.
0030 Koja fajda, što se udariše,
0031 Labudovom pera otpadaju,
0032 Padaju mrtvi tići labudići,
0033 Pojagmiše tice labudice,
0034 Pa se oni natrag povratiše.
0035 Kad pogleda gospe Fazlagina
0036 Do ćojluka poviše Ribnika
0037 Biloj kuli brata Halilage,
0038 Otišće se jato gavranova
0039 Do njegove na ćojluku kule.
0040 Kad stigoše kuli na ćojluku,
0041 Podranila dva tića labuda,
0042 Izišli su u bostan u bašču,
0043 Među njima tica labudica,
0044 Sestrenica, tica labudica.
0045 Kada vidi jato gavranova,
0046 A na bostan oni udariše,
0047 Dočekaše dva jadna labuda,
0048 I s njima se peri udariše,
0049 Jedan mrtav pade u bostanu,
0050 Uteče drugi u kulu kamenu,
0051 Ujagmiše ticu labudicu,
0052 Vratiše se pod Korin-planinu.
0053 Kada vidi gospe Fazlagina,
0054 A u strahu na noge skočila,
0055 Do pendžera pa se pojagmila,
0056 Pa pogleda sa džama-pendžera,
0057 Još joj zori ni habera nejma.
0058 U odaji sviću zapalila,
0059 A sve gospe po odaji hoda,
0060 Sve spominje Ribnik na bogazu.
0061 Sin joj Ahmet na jataku spava,
0062 Njega budi na jataku majka:
0063 „Ustaj sine, Fazlagić-Ahmete,
0064 Kako te je sanak privario!
0065 Men’ je sinko, triba od tebeka.“
0066 Ne da joj se Ahmet probuditi,
0067 Jer je i on sanak boravio,
0068 A kakav je sanak boravio:
0069 Urodila po polju ljubica,
0070 A ljubica i kod nje ružica,
0071 A izašo Fazlagić Ahmete,
0072 Pa on bere po polju ružicu.
0073 Kad do jednog cvita dolazio,
0074 Fati s’ momak, da ubere cvita,
0075 Dočeka ga zmija šarovita,
0076 Nju dočeka Fazlagić Ahmete,
0077 Pa on ubi zmiju šarovitu.
0078 Koja fajda, što je j’ oborio,
0079 Kad ga jope druga dočekala,
0080 Pod livu ga sisu udarila.
0081 Pripade se momak na jataku,
0082 On podviknu, pa na noge skoči.
0083 Kad opazi majku kod jataka,
0084 On materi veli u odaji:
0085 „Što t’ je, majko, noćas u odaji,
0086 Što me budiš noćas na jataku?“
0087 Njemu mati veli u odaji:
0088 „Moj Ahmete, u mene jedini!
0089 Sjedi, sine, majci kod kolina,
0090 Da ti sanak u odaji kažem,
0091 Ja se noćas u snu prepanula.“
0092 Sve mu mati u odaji kaže,
0093 Kakav li je sanak boravila:
0094 „Na moj, sinko, sanak gledajući,
0095 Ja se bojim i drugog vremena,
0096 Ja se bojim bijelu Ribniku,
0097 Da će, sinko, Ribnik izgoriti,
0098 I visokoj na ćojluku kuli,
0099 Mome bratu dizdar-Halilagi
0100 I njegova dva posopca sina,
0101 I Zlatiji, kićenoj divojci.
0102 Ti poslušaj majke u odaji:
0103 Ti se spremi, pojaši dorata,
0104 Goni njega niz Liku Ribniku
0105 Do visoke na ćojluku kule
0106 Svome daji dizdar-Halilagi,
0107 Neka čuva kule na ćojluku
0108 I Ribnika bila na bogazu.
0109 Ja se, sine, bojim Otočana,
0110 Otočana i s njima Brinjana,
0111 Prevarit će agu na ćojluku,
0112 Ludo more izgubiti glavu.“
0113 Ahmet muči, ništa ne divani.
0114 Vid’de stare ljube Fazlagine!
0115 Fati s’ gospe ure na pendžeru.
0116 Kad u uru gospe pogledala,
0117 Ura kaže četiri sahata,
0118 Još do dana četiri sahata:
0119 „Ahmete sine u mene jedini!
0120 Do dana je četiri sahata;
0121 Dok ti sađeš niz Liku Ribniku.
0122 Taman, sine, četiri sahata,
0123 Ja viš dana čekati ne mogu,
0124 Van poslušaj majke u odaji:
0125 Spremaj, sine, sebe i dorata,
0126 Hajde, sinko, niz Liku Ribniku,
0127 Leti daji dizdar-Halilagi!“
0128 Hoće Ahmet majke poslušati,
0129 Opremi se momak u odaji,
0130 A opremi na jaslah dorata,
0131 Izađe mu mati u avliju,
0132 Ahmet majci ruku poljubio:
0133 „Dede majko, da se halalimo!
0134 Mogli bi se kašnje ne viditi.
0135 Vrletan je pod planinom klanac,
0136 A planine sada same nisu,
0137 Valja noćas klanac prigaziti,
0138 Moglo bi se tamo poginuti.
0139 Meni s’ čini, moja staro majko,
0140 Da se kašnje viditi ne ćemo.“
0141 S njim se mati lipo halalila:
0142 „Hajde, sinko, u sto dobrih časa!
0143 Ne šali se, u mene jedini,
0144 Dobro čuvaj kule dajidžine!
0145 Da ti bide tamo do potribe,
0146 Glavu podaj, a ne daj obraza,
0147 Bolje ti je tamo poginuti,
0148 Neg crn obraz na Udbinu sniti,
0149 Da se s tobom šale Udbinjani
0150 Po kahvama i po mehanama.“
0151 „ „Mati moja, ne staraj se s time!“ “
0152 Iz avlije išćera dorata,
0153 Okrenu ga gradu na kapiju,
0154 Kapidžiju momak povikuje:
0155 „Pobratime, kapidžija Ramo,
0156 Otvaraj mi od Udbine vrata!“
0157 Opazi ga kićena divojka,
0158 Sestra Fate kapidžije Rame.
0159 Kad poznade Fazlagina sina,
0160 Tad divojka u kapiju sađe,
0161 Od Udbine otvorila vrata:
0162 „Kud ćeš, brate, Fazlagić-Ahmete?“
0163 „ „Hoću, sestro, do Ribnika sići,
0164 Do visoke kule dajidžine.“ “
0165 To joj reče, poćera dorata,
0166 Otišće ga niz polje zeleno,
0167 Uprav goni klancu pločanskome,
0168 U Pločanac klanac udario.
0169 Viju vuci, grkću gavranovi,
0170 Sve u gori dreče vjeverice,
0171 Po oklincih huču hulavice,
0172 A pod njim se dorat usplašio,
0173 Sve se momak s dorom prigovara:
0174 „Šta mi s’ noćas bojiš u planini,
0175 Ali vuka al gorskog hajduka?
0176 Ne boj s’, dore, vuka ni hajduka,
0177 Dok Ahmeta čuješ na sebika,
0178 Vuk na vuka u planini ne će,
0179 Moj dorate, hajduk na hajduka.“
0180 I pločanski klanac prigazio.
0181 Pa najaha ispod kule bile,
0182 Ispod kule pločanskog Alage.
0183 On pogleda u kulu bijelu,
0184 Sjaju li se džame u duvaru:
0185 Tu j’ Ahmetu jauklija bila,
0186 Sestra Ajka pločanskog Alage.
0187 Kad se sjaju džame u duvaru,
0188 U duvaru, u boju donjemu,
0189 On pod pendžer dodera dorata,
0190 Sa dorata pogleda na pendžer,
0191 U odaji jasna gori svića,
0192 Kod nje sidi kićena divojka,
0193 Sve spominje Fazlagić-Ahmeta:
0194 „Gdje si, dragi, Fazlagić-Ahmete,
0195 Što te nejma do pendžera moga,
0196 Evo ima za nedilju dana?
0197 Ti si češće meni dohodio.“
0198 Kad je vidi Fazlagić Ahmete,
0199 On se dragoj javi sa pendžera:
0200 „Lipa Ajko, kićena divojko,
0201 Evo tebi Fazlagića tvoga!“
0202 Kad divojka momka opazila:
0203 „Gdje si, dušo, Fazlagić-Ahmete?
0204 Jal me vodi, jal već ne dohodi!
0205 Dost’ je našeg ašikluka bilo.
0206 Daleko je k meni dohoditi,
0207 A litne se noći prigodile,
0208 A postali vuci i hajduci,
0209 Moglo bi se svašta dočekati,
0210 Ti bi mogo s mene poginuti.“
0211 „ „Ne budali, kićena divojko!
0212 Noćas vakta od polaska nejma.
0213 Odoh, draga, do Ribnika sadi,
0214 Do ćojluka poviše Ribnika,
0215 Pozovnuti daju u svatove
0216 I obadva svoja dajidžića
0217 I Zlatiju sebi na veselje.
0218 Van čuj, Ajko, kićena divojko,
0219 Dede, draga, da se halalimo!
0220 Halal nikog umoriti ne će.
0221 Dok ja kuli stignem dajidžinoj,
0222 Moglo bi se, draga, poginuti,
0223 Mogli bi se kašnje ne viditi.“ “
0224 „Muči dušo, Fazlagić-Ahmete,
0225 Ne govori riči nepriličnih!“
0226 Dok to reče kićena divojka,
0227 Na Ribniku pukoše topovi,
0228 A sitni se oganj prolomio,
0229 Ko kad Ribnik u abes propade.
0230 A odjeknu Ahmet na doratu:
0231 „Milovanje, da se halalimo,
0232 Da se brže, draga, rastajemo!
0233 Ti čuješ li s Ribnika topova?
0234 Propade nam Ribnik na bogazu,
0235 Ode kula daje Halilage!“
0236 A divojci suze udariše:
0237 „Hajde, dragi, u sto dobrih časa,
0238 Zdravo bio, pa se veselio,
0239 Zdravo mi se natrag povratio!“
0240 U tom momak otišće dorata.
0241 Sve se oganj slama kod Ribnika,
0242 A planuše kuće siromaške,
0243 A zacvili Ahmet na doratu:
0244 „Kuku dore, desno krilo moje!
0245 Izgori nam Ribnik na bogazu,
0246 A indata nejma ni otkuda.“
0247 Goni doru niz polje Ribniku.
0248 Od visoke kule Alagine
0249 Sahat ima polja do Ribnika.
0250 Bije doru sa obidve strane,
0251 Pola polja hajvan prigazio,
0252 Već je b’jela zora ubilila.
0253 Sitni oganj stade kod Ribnika,
0254 Vec pucaju veliki topovi,
0255 Gore sela gradu do bedena.
0256 Dok doćera doru do Ribnika,
0257 A već bio danak osvanuo.
0258 Kad kroz Ribnik momak udario,
0259 Čudno momci leže po sokacih
0260 U gaćama i tankih košuljah,
0261 Ni na kakvu ruse glave nejma.
0262 Izašle im ostarile majke,
0263 Pa poznaju djecu po sokacih
0264 Po rukavih i tankih košuljah,
0265 Sve kukaju majke po sokacih.
0266 Goni Ahmet, grozne suze valja.
0267 Kad izjaha momak iz Ribnika,
0268 Pa otišće doru do ćojluka,
0269 Sav je Ribnik magla poklopila.
0270 On opazi kulu dajidžinu,
0271 Usprav mu je kula dajidžina,
0272 Nije bila kula izgorila.
0273 Pa se momak s dorom prigovara:
0274 „Moj dorate, desno krilo moje,
0275 Eno bile kule dajidžine!
0276 Je l’ mi dajo jošte u životu,
0277 Kad mu kula nije izgorila?“
0278 Kad se kuli blizo prikučio,
0279 A na kuli kuka kukavica.
0280 To ne bila gorska kukavica,
0281 Već mu ujna Halilaginica,
0282 Ona kuka na džama-pendžeru.
0283 Kada vidi Fazlagina sina,
0284 A zakuka Halilaginica:
0285 „Kuku sine, Fazlagić-Ahmete!
0286 Jesi l’, sinko, rano podranio,
0287 Pošo kuli daje Halilage
0288 Na veselje Halilaginici?
0289 Nejma Muje, sina starijega,
0290 Da dočeka tebe u avliji.
0291 Eto Muje, leži u bostanu,
0292 Na njem, sinko, ruse glave nejma!
0293 Nejma Zlate, moje jedinice,
0294 Da izvede tebe u odaju.“
0295 Njojzi veli Fazlagić Ahmete:
0296 „Ujno moja, kamo djeca tvoja,
0297 Kamo dajo, dizdar-Halilaga,
0298 Ko zapali Ribnik na bogazu?“
0299 „ „Kuku sine, Fazlagić-Ahmete!
0300 Stiže vojska od Otočca bila,
0301 Otočani i s njima Brinjani
0302 Zapališe Ribnik na bogazu,
0303 Na moju se kulu navratiše.
0304 Ovde t’ nejma daje Halilage,
0305 U zo čas je četu pokupio,
0306 Digo četu šezdest družine
0307 I pred njima Maljković-Stipana
0308 I pobru mu Vukašica kneza,
0309 Otišo je Brinju kamenome,
0310 Ne bi l’ tamo dobro zadobio,
0311 Otišo tamo, ne bilo ga amo!
0312 Eto Muje, leži u bostanu,
0313 Ujagmiše moju jedinicu,
0314 Odnesoše pod Korin-planinu.“ “
0315 A Ahmetu suze udariše,
0316 Od avlije povrati dorata,
0317 Ispod kule proćera dorata,
0318 Povika ga ujna sa pendžera:
0319 „Stani, sine, Fazlagić-Ahmete,
0320 Vrati doru u moju avliju!
0321 Evo Osmana, mog mlađega sina,
0322 Gdje đogata sprema na jaslama,
0323 Da za sestrom u poćeru pođe.
0324 Ustavi mi sina jedinoga,
0325 Ludo ćete posijati glave,
0326 Silna j’ vojska na Ribnik izašla,
0327 Pričekajte bega i Ličana,
0328 Eno s’ čuju udbinjski topovi.“
0329 Onda Ahmet povrati dorata,
0330 U avliju ujaha dorata,
0331 A iskoči momak iz podruma
0332 I za sobom izvede đogata,
0333 Grozne momku suze udaraju,
0334 Poznade Ahmet dajidžića svoga.
0335 Njemu momak veli kod đogata:
0336 „Moj tečiću, Fazlagić-Ahmete!
0337 Jesi l’, brate, zdravo i veselo?“
0338 „ „Zdravo jesam, dizdarev Osmane!
0339 Daj povrati na jasle đogata,
0340 Sveži đogu i dorata moga,
0341 Da čekamo bega i Ličana.
0342 Nas dvojica, čudo Otočana,
0343 Crna s’ gora isići ne more,
0344 Ludo ćemo posijati glave.“ “
0345 A veli mu Dizdarević Osme:
0346 „Moj tečiću, Fazlagić-Ahmete!
0347 Meni, brate, nije do čekanja,
0348 Moja sestra ode do Otočca.
0349 Kad š’ čekati bega i Ličana,
0350 Pa t’ je tamo žao poginuti,
0351 Sjaši doru, na jasle priveži,
0352 Hajde, brate, u kulu kamenu
0353 U odaju moje sestre Zlate,
0354 Ostala je šarena preslica,
0355 Kod preslice bojali-vreteno,
0356 Predi prelo u halvat-odaji,
0357 Tako čekaj bega udbinjskoga!“
0358 A Ahmetu suze-udariše:
0359 „Što to, brate, Dizdarević-Osme!
0360 Sad ćemo ludo posijati glave.
0361 Vidit ćemo jutros pod Korinom,
0362 Kom je tamo žao poginuti,
0363 Za koga je šarena preslica!“
0364 Iz avlije povrati dorata.
0365 Osta Osman pod kulom kamenom,
0366 Ne da mu se đogat uzjahati.
0367 Otišće Ahmet niz polje Korinu,
0368 A doratu pao po perčinu,
0369 Goni doru niz polje zeleno.
0370 A dok Osman uzjaho đogata,
0371 Pola polja Ahmet prigazio,
0372 Za njim Osman niz polje okrenu,
0373 Stiže Ahmet pod Korin-planinu.
0374 Kada stiže na duge poljane,
0375 Sve poljane magla poklopila,
0376 Ni se brdo vidi ni planina,
0377 A u klancu puške otrguju.
0378 Jaše doru niz duge poljane,
0379 Od kahara pismu zapivao:
0380 „Mili Bože, na svačem ti fala!
0381 Vila gnjizdo tica labudica
0382 Na ćojluku poviše Ribnika,
0383 A u kuli dizdar-Halilage,
0384 I izlegla dva tića labuda,
0385 Među njima ticu labudicu,
0386 Sestrenicu ticu labudicu.
0387 Naćera se jato gavranova
0388 Na visoku na ćojluku kulu,
0389 Oni tici gnjizdo oboriše,
0390 Ujagmiše ticu labudicu,
0391 Pobigoše pod Korin-planinu.“
0392 Tako momak pismu zapivao,
0393 A u magli vlašče otpivalo:
0394 „Tako, tako, tursko momče mlado!
0395 Kad si jutros rano podranio,
0396 Pa ti pjevaš, te nas razgovaraš
0397 U tuđoj zemlji, a u našoj tuzi.
0398 Poljane je magla poklopila,
0399 Pomeli se naši kulauzi,
0400 A drugi nam stazu ujagmili.“
0401 Kad ga čuo Fazlagić Ahmete,
0402 A povika Ahmet sa dorata:
0403 „A Boga ti, vlaško momče mlado!
0404 Što se jutros sa mnom pregovaraš?
0405 Tako zdravo bio i veselo.
0406 Daj mi pravo na poljani kaži:
0407 Ko podiže silovitu vojsku,
0408 Ko zapali Ribnik na bogazu,
0409 Ko udari na visoku kulu,
0410 Bilu kulu dizdar-Halilage,
0411 Ko ujagmi kićenu divojku,
0412 Lipu Zlatu dizdar-Halilage?“
0413 Njemu vlašče veli na poljani:
0414 „Kad me pitaš, tursko momče mlado,
0415 Tako zdravo bio i veselo,
0416 Meni dao sa ramena glavu,
0417 Snio t’ glavu do Otočca bila,
0418 Dao glavu otočkomu banu!
0419 Diže vojsku Juže Brinjanine
0420 I pobro mu Vlaškarinoviću.
0421 Zapališe Ribnik na bogazu,
0422 A udari na visoku kulu,
0423 Udario Žagrević Jovane
0424 I pobro mu Mandušiću Marko.
0425 Ujagmi Jovan kićenu divojku,
0426 Odnese je pod Korin-planinu.
0427 Ako ne znaš, tursko momče mlado,
0428 Gdje je glava Zagrević-Jovana,
0429 Ovo j’ Jovan, što s tobom divani.
0430 Evo Zlate, kićene divojke,
0431 Evo Zlate za mnom na kulašu,
0432 Pa učini, šta ćeš učiniti!“
0433 Kad ga čuo Fazlagić Ahmete,
0434 On povika Žagrević-Jovana:
0435 „A Boga ti, Žagrević-Jovane,
0436 Tako zdravo bio i veselo!
0437 Vrati meni na poštenje Zlatu,
0438 Ni poraz šta, već poraz junaštva:
0439 Ako mi je ne daš na poštenje,
0440 Povrati mi za novce bijele;
0441 Ako mi je povratiti ne deš,
0442 Hodi meni na mejdan iziđi,
0443 Da se ovde jutros okušamo,
0444 Ko ostane, nek vodi divojku!
0445 Ako m’ ne ćeš na mejdan izidi,
0446 Samo mi se po bogazu javljaj,
0447 Ćerat ću te do Otočca bila,
0448 Dok je moje u životu glave.“
0449 Kad ga čuo Žagrević Jovane,
0450 On divojci veli na poljani:
0451 „Lipa Zlate, kićena divojko!
0452 Dede meni na kulašu kaži,
0453 Ko je ono Turčin na poljani:
0454 Al ti je bratac, al ti je stričević,
0455 Al ti je bio kakav mušterija,
0456 Pa za tobom pošo u poćeru?“
0457 Njemu veli kićena divojka:
0458 „A boga mi, Žagrević-Jovane!
0459 Brat mi nije, a nije stričević,
0460 Meni s’ čini, Žagrević-Jovane,
0461 Da su mi oba brata poginula,
0462 Stričevića ni imala nisam,
0463 Ja imala mušterije nisam:
0464 Ono je tečić Fazlagić Ahmete
0465 Sa Udbine, sa široke Like.“
0466 Onda veli Žagrević Jovane:
0467 „Dobro znadem Fazlagić-Ahmeta.
0468 Ono j’ Ture rano podranilo,
0469 Podranilo, da izgubi glavu.“
0470 Niz poljanu otišće kulaša,
0471 A povika Fazlagić-Ahmeta:
0472 „Stan’, Turčine, Fazlagić-Ahmete!
0473 Dok ja dođem do našeg bogaza,
0474 Do ujaka Vlaškarinovića,
0475 Dok upitam Vlaškarinovića,
0476 Hoću li ti Zlatu povratiti?“
0477 Do ujaka doćera kulaša,
0478 Njemu veli Vlaškarinoviću:
0479 „Moj netjače, Žagrević-Jovane!
0480 Što si mjesto svoje ostavio,
0481 Što ne čuvaš kraja od Turaka,
0482 Dok se digne magla na poljani,
0483 Dok ne vidim na dugih poljanah,
0484 Kuda ćemo vojskom okrenuti,
0485 Drugi su nam stazu ujagmili.“
0486 Njemu veli Žagrević Jovane:
0487 „Moj ujače Vlaškarinoviću!
0488 Eno stiže Ture na poljanu,
0489 Pa se sa mnom Ture prigovara,
0490 Išće Zlatu kićenu divojku,
0491 Da mu vratim na poštenje Zlatu.
0492 Ako mu je ne dam na poštenje,
0493 Da je vratim za novce gotove;
0494 Ako ne dam za novce gotove,
0495 Mene Turčin na mejdan poziva.
0496 Hoću li mu Zlatu povratiti,
0497 Al ću njemu stati na mejdanu:
0498 Ko ostane, nek vodi divojku!“
0499 Njemu veli Vlaškarinoviću:
0500 „Moj netjače, Žagrević-Jovane!
0501 Ko je Ture na donjih poljanah?“
0502 „ „Moj ujače Vlaškarinoviću!
0503 Meni kaže kićena divojka,
0504 Da je glava Fazlagić Ahmete
0505 Sa Udbine, sa široke Like.“ “
0506 Onda veli Vlaškarinoviću:
0507 „Moj netjače, Žagrević-Jovane!
0508 Taj je Ahmet rano podranio,
0509 Podranio, da izgubi glavu;
0510 Ti bi mogo tamo poginuti,
0511 Volim tvojoj na ramenu glavi,
0512 Nego trista ’nakih divojaka.
0513 Hajde vrati na poštenje Zlatu,
0514 Pa ti kaži Fazlagić-Ahmetu:
0515 Da mu vraćaš na poštenje Zlatu.
0516 Ni poraz šta, već poraz junaštva.“
0517 Onda Jovan povrati kulaša,
0518 Od logora išćera kulaša,
0519 On otišće sa konja divojku:
0520 „Hajde Zlate, kićena divojko,
0521 Eto tebi Fazlagić-Ahmeta,
0522 Tamo traži Fazlagić-Ahmeta!“
0523 A povika Jovan na kulašu:
0524 „O Turčine, Fazlagić-Ahmete,
0525 Eto tebi kićene divojke!
0526 Ne vraćam ti za novce divojke
0527 Ni od straha na dugih poljanah,
0528 Već eto ti na poštenje Zlata!“
0529 To mu reče, povrati kulaša.
0530 Njemu veli Fazlagić Ahmete:
0531 „Fala tebi, Žagrević-Jovane!
0532 Ja te znadem, da si junak pravi.“
0533 Stade vika Mandušića Marka:
0534 „Pobratime, Žagrević-Jovane!
0535 Što povrati kićenu divojku
0536 A od straha jednoga Turčina?
0537 Mislio sam, da si muška glava,
0538 Sad ja znadoh, da si madžarica.
0539 Brže vraćaj kićenu divojku!
0540 Ako mu ne smiš na mejdan izaći,
0541 Ja ću za te na mejdan izaći.“
0542 Kada čuo Žagrević Jovane,
0543 Što mu pobro reče na poljani,
0544 Uz poljanu povrati kulaša,
0545 Za divojkom navrže kulaša,
0546 A pobiže kićena divojka.
0547 Daleko se Ahmet prigodio,
0548 A zacvili kićena divojka:
0549 „K meni, brate, Fazlagić-Ahmete!
0550 Ujagmi me Žagrević Jovane.“
0551 Goni Ahmet niz poljane doru,
0552 Pomoli se Fazlagić Ahmete,
0553 Stiže Jovan kićenu divojku,
0554 On ne može Zlate ujagmiti,
0555 Jer s’ i Ahmet blizo prikučio.
0556 Fati s’ Jovan od pasa pušaka,
0557 Na divojku puške ponudio,
0558 Obi puške Zlatu pogodiše,
0559 Pribiše joj nogu po kolinu,
0560 A pobiže Žagrević-Jovane.
0561 Stoji cika kićene divojke:
0562 „K meni, brate, izgubih ti glavu!“
0563 Kraj nje Ahmet naćera dorata.
0564 Kad on vidi ranjenu divojku:
0565 „Stan’, Jovane, to nije junačka,
0566 Ne biju se kićene divojke!“
0567 Vidi momak, stignuti ne more,
0568 Ahmet puške nosi nategnute,
0569 Na Jovana puške ponudio,
0570 Obi puške njega pogodiše,
0571 Mrtav Jovan pade sa kulaša.
0572 Dok obori Žagrević-Jovana,
0573 Namiri mira Vlaškarinovića,
0574 I u njega puške nategnute,
0575 Na Ahmeta puške ponudio,
0576 Obi puške dobro poslužiše,
0577 I Ahmeta obi pogodiše,
0578 Mrtav Ahmet pade sa dorata.
0579 U tom stiže Dizdarević Osme,
0580 A pobiže Vlaškarinoviću.
0581 Za njim Osman navrže đogata,
0582 Dočeka ga trideset usara,
0583 Na Osmana vatru oboriše,
0584 Na Osmanu ranu načiniše,
0585 Uteče mu Vlaškarinoviću.
0586 Kad Osmana puška udarila,
0587 Poteče na njeg trideset usara,
0588 A pobiže Dizdarević Osme,
0589 Uteče Osman uz duge poljane.
0590 Kada vidi kićena divojka,
0591 Doplaza se k Ahmetu divojka,
0592 Mrtva nađe Fazlagić-Ahmeta,
0593 A zakuka kićena divojka.
0594 U tom stiže dvanaest usara,
0595 Ahmetu hoće da odsiču glavu,
0596 Sve zaklanja kićena divojka,
0597 Po mrtvu pade Fazlagić-Ahmetu.
0598 Koja fajda, što pade divojka,
0599 Ahmetu su odrizali glavu.
0600 Dok Ahmetu odrizaše glavu,
0601 Obi ruke Zlati odsikoše,
0602 Tu kod njega poginu divojka.
0603 Stoji huka polja zelenoga,
0604 Podiže se magla na poljanah,
0605 Pomoli se na golubu Lika,
0606 Za njim njiše silnovita vojska,
0607 Čuje s’ nara ličkog poglavara:
0608 „Pričekaj me, Juže Brinjanine!
0609 Ja ću roblje naše povratiti,
0610 Ja ću svoju izgubiti glavu.“
0611 Planini se oni pojagmiše.
0612 Proču s’ grlo Maljković-Stipana:
0613 Vratio se na Korin-planinu
0614 Svojim pobrom dizdar-Halilagom,
0615 Opazili kavgu kod Ribnika,
0616 U planini stazu ujagmili.
0617 Stade vika Maljković-Stipana:
0618 „Ne šali se, lički Mustajbeže!
0619 Evo tvoga Maljković-Stipana,
0620 Evo mi pobre dizdar-Halilage!
0621 Dok mi druga teče u planini,
0622 Stipan stazu čuva u Korinu,
0623 Ne bismo li roblje povratili.“
0624 A udari lički Mustajbeže,
0625 Puče puška, zavrže se kavga,
0626 Nagone se u stazu Korinu,
0627 Otiskuje Stipan u planini.
0628 Goneći se po Korin-planini
0629 Tu poginu Vlaškarinoviću,
0630 Ufati Stipan Juga Brinjanina.
0631 Gdje nije glave, nije ni uzglavlja,
0632 Već prsnuše oni po planini,
0633 Dalje ih beže ne će ni ćerati.
0634 Povrati se lički Mustajbeže,
0635 Oni roblje svoje povratiše,
0636 A izađe Stipan iz planine,
0637 Dvaest njemu druga poginulo.
0638 Ranjena nose dizdar-Halilagu,
0639 Ranjena nose Vukašića kneza.
0640 Dočeka ga lički Mustajbeže:
0641 „Gdje si, sine, Maljković-Stipane!“
0642 „ „Evo me, beže, milom Bogu fala!
0643 Jesmo l’, beže, roblje povratili?“ “
0644 „Da vidimo, Maljković-Stipane,
0645 Dok s’ iskupe lički konjanici.“
0646 Skupljaju se na duge poljane,
0647 A izvode roblje iz planine.
0648 Već rekoše, da se iskupiše,
0649 I mrtvace svoje iznesoše,
0650 Iznesoše, pa ih pokopaše.
0651 Dok je beže roblje povratio,
0652 Stotinu mu poginu konjika,
0653 Mustajbegu suze udaraju.
0654 Njemu veli dizdar Halilaga:
0655 „Ne plač’, beže, tako je junaštvo!
0656 Ti ne žali po Lici junaka,
0657 Veš smo svoje roblje povratili.“
0658 Kad vidi dizdar svoju jedinicu
0659 I sestrića Fazlagić-Ahmeta,
0660 Grozne njemu suze udariše.
0661 Ukopaše Fazlagić-Ahmeta
0662 I kod njega kićenu divojku.
0663 Pokloni Stipan Juga Brinjanina,
0664 Dade njega ličkom Mustajbegu.
0665 Onda veli Juže Brinjanine:
0666 „Nemoj mi, beže, kidisati glavi,
0667 Cini mene za novce gotove!“
0668 A veli mu lički Mustajbeže:
0669 „Ne budali, Juže Brinjanine,
0670 Ti ne moli ličkog Mustajbega!
0671 Da ti odsičem sa ramena glavu,
0672 Ja ne mogu dignuti Ličana.
0673 Eto tebi Maljković-Stipana!
0674 Stipan te je ufatio živa,
0675 Nek te cini, kako njemu drago!“
0676 Pa povika Maljkovića svoga:
0677 „Davor sine, Maljković-Stipane!
0678 Hoćeš Juga otpuštiti živa,
0679 Za novce ga Brinju opremiti?“
0680 Nasmija se Maljković Stipane:
0681 „Hoću, beže, lički Mustajbeže,
0682 Ako će mi dati dugovanje,
0683 Gotovine hiljadu dukata,
0684 Puštit ću ga Brinju kamenome.
0685 Ako nejma gotovih dukata,
0686 Puštit ću ga do petnaest dana,
0687 Otpuštiti na vjeru junačku.“
0688 Onda veli Juže Brinjanine:
0689 „Ovde nejmam gotovih dukata,
0690 Ne čekaj me za petnaest dana,
0691 Pričekaj me za nedilju dana,
0692 Dok ja sađem Brinju bijelome,
0693 Poslat ću ti hiljada dukata.“
0694 Kad junačke vjere utvrdiše,
0695 Pod njeg Stipan podmače alata:
0696 „Hajde, Juže, Brinju kamenome,
0697 Pošalji mi glavno dugovanje,
0698 Sve ću svojim društvom podiliti.“
0699 Ode Juže Brinju kamenome,
0700 Ode beže natrag na Udbinu,
0701 Halilaga do ćojluka bila,
0702 Povratili roblje od Ribnika.
0703 Što su dobili pod Korin-planinom,
0704 Što dobili, pravo podiliše.
0705 Ode Stipan svojoj domovini
0706 I odnese Vukašića kneza,
0707 Da on liči Vukašića kneza.
0708 Kada prođe ta nedilja dana,
0709 Stiže njemu hiljadu dukata,
0710 Uze novce, glavno dugovanje,
0711 Sve je svojim društvom podilio,
0712 Ko pogino, djeci opremio.
0713 On izliči Vukašića kneza,
0714 Izliči se dizdar Halilaga
0715 I Osmana sina jedinoga,
0716 On zavrže šenluk i veselje,
0717 I oženi sina jedinoga
0718 Lipom Zlatkom pločanskog Alage,
0719 Jauklijom Fazlagina sina,
0720 I provede šenluk i veselje,
0721 I Stipana zvao na veselje.
0722 Nije Zlate pločanskog Alage,
0723 Nije onom, kom je nam’jenjena,
0724 Veš onome, kome je suđena.
0725 S njome bio, porod izrodio.
0726 Dok su im glave u životu bile,
0727 Tako su se oni promećali,
0728 Oni, kažu, često vojevali,
0729 Krvavom se rukom umivali:
0730 Krajina je krvava haljina.
