Jug Bogdan svoju ljubu prodao
Bratjo moja, a družino moja!
Na dobro vam jutro osvanulo,
Na boljemu sunce ogranulo!—
Nije šala, bratjo moja draga:
U Bogdana devet vinogradah,5
I još devet zelenih livadah;
Svi hardovi vinom napunjeni
A livade trava pokrivala;
Sve mu loze liepo izcvietale,
Sve pojate sienom napunjene. 10
Zalud' njemu devet vinogradah,
Zaludu mu zelene livade,
Jer se Bogdan težko zadužio:
Zadužio tri tovara blaga;
Pa dužnici njega okupili, 15
Da prodaje dvore i timare,
Da prodaje devet vinogradah,
Da prodaje zelene livade,
Da im broji tri tovara blaga.
Pa se junak verlo zamislio, 20
Sve ti misli, što će i kako će;
Sve on misli na jednu smislio:
Da on vodi ostarielu majku.
Da ju vodi u novu čaršiu,
Da ju daje za veliku cienu, 25
Nebi li se junak oddužio.
Kad začula ostariela majka,
Ona proli suze niz obraze,
Pa je sinu tužno besiedila:
„Da moj sine! mlađan Jug Bogdane, 30
Kad sam mlada tebe porodila,
Svi rođaci meni besiedili,
Da sam izrod, biedna, porodila,
Porodila nevaljala sina,
Koi će mi puno dodijati, 35
Naše slavno pleme ocerniti;
Pa moj sinko, da od Boga nađeš!
Ti se glasi podaleko čuli;
Za to čuli od mejdana momci,
Pa će ti se, bolan , narugati — 40
Gdie prodade ostarielu majku!
To se čulo u kraini nije,
Da je sinak mater prodavao.! —
Proj se toga ala i belaja,
Neprodaji ostariele majke, 45
Ti nečini u rodu sramote;
Več prodaji svoju viernu ljubu
Jer će tebe oženiti majka."
Kad Bogdane rieči razabrao,
On dozivlje svoju viernu ljubu, 50
Pa je ljubi tiho govorio:
„Meći na se od zlata haljine
Iz pod vrata biserli đerdane —
Vrieme došlo, udavat' se valja,
Valja mi te, ljubo, prodavati" 55
To izusti, gorke suze pusti.
Kad se ljuba liepo opremila,
Nju mi Bogdan za ručicu prima,
Pa ju vodi u novu čaršiu,
Nju mi cieni u veliku cienu. — 60
Tud' prolazi carev haznadare,
Pa Bogdanu rieč besiedio:
Pošto roblje? neznana delio!
Koja ciena robu kićenomu?"
Bogdan njemu liepo odgovara: 65
„Ciena njemu: hiljadu cekinah."
Haznadare opet progovara:
„Steri, more, tvoju kabanicu,
Da ti brojim hiljadu cekinah."
Pa se junak prebrojio biše — 70
Zanile ga oči na popreko,
A na ono plemenito roblje,
Prebroji s' u hiljadu cekinah:
Uze Bogdan dvie hiljade rušpah,
Ode junak dvoru bielomu. 75
Težko ti se junak razstavio
Od onoga roblja plemenita,
Koga biše za nevolju dao,
Prodo, brate, u nevolji težkoj.
Haznadare roblje odvodio; 80
Kad je bilo na pervom konaku,
Oboje su išli u ložnicu. —
Mili Bože, na svemu ti fala!
Vedro nebo sa četiri strane
Poklopiše cerni oblakovi; 85
Božje vrieme udarilo biše,
Tuča, brate, od četiri litre;
Kakva tuča, bratjo, upadaše,
Od krovovah šimlja odpadaše.
Poplaši se carev haznadare, 90
Pa robinji tiho besiedio:
Bora tebi! moja robinjice,
Kaži pravo, tako bila zdravo,
Imaš koga ti od svoga roda?"
Robinja mu pravo kazivala: 95
„Ja sam jedna sirotica prava,
Od mog roda ja nejmam nikoga,
Poslie jednog brata rođenoga:
Mlada njega zarobiše Turci,
Pa sam skoro glase razumila, 100
Da je posto carev haznadare."
Kad on take razabrao rieči,
Onda njojzi tiho besiedio:
„Po čemu bi poznavala brata?"
„„Ja bih njega lahko poznavala: 105
On imade pod okom madeža;
Kod mišice na lievoj ruci,
On imade od rane biljega,
Što su njega bilježili Turci.""
Bili znala za njegovo ime? 110
„„Ime njemu malušan Perica.""
Seko moja, srieća li je tvoja,
Srieća tvoja, a i moja, seko! —
Diže kalpak sa očiuh cernih,
Ugleda se madež pod očima; 115
Zagernuo uz ruke rukave,
Ugleda se biljeg od mišice.
Kad sestrica brata poznavala:
Ruke širi, Bogu zafaljuje,
Brata svoga u čelo cieluje. 120
Po govori carev haznadare:
„Prosti Bože! što sam poljubio
U neznanju, rođenu sestricu;
Ako jesam i ljubio seku
Njoj sramote učinio nisam." 125
Pa ju vodi za bielu ruku,
Pokloni je mladom Jug Bogdanu,
Još mu daje hiljadu dukatah,
Nek' se junak oslobodi duga,
Nek' nedaje ljube za dugove. — 130
Eto pisma, bratjo moja draga!
Komu mila i milja mu bila,
Komu merzka i merža mu bial!
Nek miluje, što je njemu drago,
Dat ću njemu gusle i gudalo, 135
Neka pieva, što je njemu drago.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
