5
Jovan čobanin
Javi ovce Jovane čobane;
U njega je nebrojeno blago,
Pase ovce kud je njemu drago;
On ne pazi prosa ni ševice,
Niti pazi zelene livade.
Pa on nosi toke na zavojke,
Za pasom mu dva para pušaka,
O ramenu duga granajlija
I on ljubi janičarke mlade,
Janičarke mlađane djevojke;
Koja l'jepa po nedelju dana,
Koja nije po dva po tri dana.
To se čudo na daleko čulo,
To se čudo ma do cara čulo.
Piše knjigu care gospodine,
Pa je šalje po svem carstvu svome:
„Ko uvati Jovana čobana —
„Daću njemu nebrojeno blago.“
Za to čuo Jovane čobane,
Pa on ide caru gospodinu:
„Boga tebi, care gospodine!
„Što ti trebam? - Evo mene sama.“
Al govori care gospodine:
„Jel' istina, Jovane čobane!
„Jel' istina, što mi kažu ljudi,
„Da ti imaš nebrojeno blago,
„Da ga paseš kud je tebi drago,
„Do ne paziš prosa ni šenice,
„Niti paziš zelene livade?
„Da ti ljubiš janjičarke mlade,
„Janjičarke mlađane djevojke;
„Koja l'jepa po neđelju dana,
„Koja ružna po dva po tri dana?“
Al govori Jovane čebane:
„Jest istina, care gospodine!
„Jest istina, što ti kažu ljudi.
„Ja imadem nebrojeno blago,
„Ja ga pasem kud je meni drago,
„Ja ne pazim prosa ni šenice,
„Niti pazim zelene livade.
„I ja ljubim Janjičarke mlade,
„Janjičarke mlađane djevojke;
„Koja l'jepa po neđelju dana,
„Koja ružna po dva po tri dana.“
Al govori care gospodine:
„Boga tebi, Jovane čobane!
„Kakvom voliš smrti umrijeti,
„Jali voliš da te vatrom palim;
„Jali voliš, da te ognjem gorim;
„Jali voliš, da ti glavu s'ječem?“
Al govori Jovane čobane:
„N'jesam prase, da me vatrom pališ,
„Nit sam mule, da na ognju gorim;
„Već sam junak, da junački ginem.
„Za to čuj me, care gospodine!
„Sveži meni ruke naopako,
„Podaj meni sablju odmetnicu
„I podaj mi konja odmetnika,
„Odmetnika od sedam godina.
„Pušti mene u to polje ravno,
„Šalji za mnom do trista Turaka,
„Da d'jelimo junačkog megdana!
Kad to čuo care gospodine,
On mu veže ruke naopako
I daje mu sablju odmetnicu
I daje mu konja odmetnika,
Odmetnika od sedam godina;
Pa ga pušta u to polje ravno,
Za njim pušta do trista Turaka.
Kad su došli na sred polja ravna,
Podvikuje Jovane čobane:
„Sveta Petko obezumi Turke,
„Sveti Đurđu odr'ješi mi ruke!
„Bre, berija! posestrimo vilo
„Danas ću ti izgubiti glavu!“
Vila misli, da je košut rikno -
Češlja kosu na bukovu panju.
Al drugi put Jovan podvikuje,
Jovan viče, kanda košut riče:
„Sveta Petko obezumi Turke,
„Sveti Đurđu odr'ješi mi ruke!
„Bre, berija! posestrimo vilo
„Danas ću ti izgubiti glavu;
„Jali danas, jali već nikada!“
Vila čula, nije razačula -
Češlja kosu na bukovu panju.
Al treći put Jovan podvikuje,
Jovan viče, kanda košut riče:
„Sveta Petko obezumi Turke,
„Sveti Đurđu odr'ješi mi ruke!
„Bre, berija! posestrimo vilo
„Danas ću ti izgubiti glavu,
„Jali danas, jali već nikada!“
To začula prebijela vila,
Pa mu leti prebijela vila,
Sobom vodi dvije drugarice: -
Jedna njemu konja razigrava,
A druga mu sablju pooštrava,
A treća mu odr'ješuje ruke. -
Stotinu je konjem pregazio ,
Stotini je osjekao glave,
A stotinu na vodu nagoni;
Pa im veže naopako ruke.
I goni i' caru gospodinu:
„Na ti care stotinu Turaka!
„Stotinu sam konjem pregazio,
„A stotini osjekao glave.
„Da mi nije malo i za malo
„I tebi bi otsjekao glavu.“
Car se jeste jako prepanuo,
Kad je take razabrao glase;
Jer se, bolan, sebi ubojao.
Onda veli care gospodine:
„Be aferim, Jovane čobane!
„Evo tebi tri tovara blaga
„I evo ti tri najbolja 'ata;
„Pak i' goni svome b'jelom dvoru,
„Kad si junak — diči se junaštvom;
„Pak ti javi nebrojeno blago
„I pasi ga kud je tebi drago.“
