Jesenje pesme. III Slutnja

Jesenje pesme III (Slutnja)
Pisac: Milorad Popović Šapčanin

JESENjE PESME
III
Slutnja

Planine modre mire —
Oh, kakav divan čar!
Kudgod mi oko letne
Sunčani trepti žar

Kroz rodne njive hodim,
U polju pesma, rad —
Kako ih negda gledah
Kad bejah ves’o, mlad.

Sve je još tako divno,
Svud onaj isti raj —
Iz moje duše samo
Neznan se lije vaj.

Što ćute brda tako?
Što l’ bledi žitni klas?
Ni zraci stari zraci,
Ni zvonak tičji glas.

Anđeli mira sleću,
Svuda im čujem bât,
Kroz dahe leta žarka
Jesenji bije sat.

Napomene uredi

Ova pesma je prvi put objavljena u Domaćici 1885 br. 6

Izvori uredi

Milorad P. Šapčanin: Celokupna dela, Knjiga druga, strana 46. Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milorad Popović Šapčanin, umro 1895, pre 129 godina.