Jesenja pesma (Šapčanin)
| Jesenja pesma Pisac: Milorad Popović Šapčanin |
Klonuće ljupke ružice,
Zaželeće ih svet;
Sve će opasti, Milice,
I rod, i list, i cvet.
Slavuji, ševe, grlice
Ustaviće svoj glas —
Priroda cela, Milice,
Ćutaće oko nas:
Al’, ti ćeš dvorom hoditi,
Ja neću biti sam —
Tvoj nežan glas će zvoniti,
Oh ja ga, ja ga znam!
Mrknuće nebo plavetno,
Oblak zaklonit zrak —
Čim kucne zvono večernje
Zemlju će uvit mrak.
Magle će tromim krilima
Pokriti lipe, bor —
Iz dola nećeš videti
Naš lepi, beli dvor:
Al’, tvoje oko, Milice,
Sunčani biće plam,
Svetlošću letnjom treptaće
Oh ja ga, ja ga znam!
Duhnuće vetri, Milice,
Zavejat deb’o sneg,
Ogrnut belim plaštima,
Kuće, dolove, breg.
Mećava slepa besniće,
Prosipat rekom led —
Niko joj neće smeono
Izaći na ogled:
Al’, svu tu zimu razgnaće
Ružičan onak plam —
Zdravo mi, zdravo, Milice,
Oh, ja ga, ja ga znam.
1874.
Izvor
uredi- Rakitić Slobodan, Antologija poezije srpskog romantizma, Beograd: SKZ, 2011, str 426-427
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milorad Popović Šapčanin, umro 1895, pre 129 godina.
|