Jerko Škripalo2/7

Jerko Škripalo
Pisac: Nepoznati autor
Šena sedma


Šena sedma
JERKO, PRHUN i VILENICA

PRHUN: Gosparu, ovo ti sam doveo vilenicu.
JERKO: Hodi ovamo, dobra ženo; odkle si, kako ti je ime i što umiješ činit?
VILENICA: Ja sam sultana iz vlaške zemlje, čak s Drobnjaka ime mi je Ljeljena Rogoeva; umijem sreće vadit.
JERKO: Danu, prije neg te upitam zašto sam te doveo, ugoneni mi koliko ću živjet i hoće li mi žena brzo umrijet.
VILENICA: Gosparu, pozlati mi ručicu, ako ćeš da ti ugonenem.
JERKO: Žimi duša ne imam u tobocu ni mince — nijesam ni jemačica platio; ma ti ću sutra vjedricu vodnice dat.
VILENICA: Nu da’ ruku. Grbav ćeš star umrijet, ma te će žena na[d]živjet.
JERKO: Kako, što prajiš? to da mene ukopa ona mahniština i da mi se, kako govore, usere na greb? Nebore, nu viđ bolje!
VILENICA: Ili sad ili nigda, ili ja ili nitko! Po drugoj ruci para da ćeš ti veće živjet od žene tri godišta.
JERKO: Ah kurvine kučke! Tužni Jerko, dunkve [dakle] si ti usilovan dug život željet' onemu vragu, ako hoć dugo živjet?! Neka i s vragom, kad se ne može inako; ma bogme mi ne stavi uzde da ne idem u amanaca. — A sada hoću da mi ugoneneš ko mi je pokro vino.
VILENICA: Vino ti su pokrali njeke grajske vile koje se zovu sotone petonoge.
JERKO: Da hoće li mi ga vratit?
VILENICA: Što u njih ruke upade, to se veće ne vraća!
JERKO: Bogme ja vidim da si sagačija persona [bistrije čeljade] neg Stijepo šavac između Ponte. Ma, cazzo, toga te vile nijesu mogle učinit u moje prejudicijo [štetu]. Ah magarica jednijeh! Ma žimi ja, sve će mi sve refat puk i carinik: koliko mi je pokradeno vina, toliko ću ja bellamente [na lijepi način] ulit vodnice i prodavat krijući iz medzana i ne plaćat carine. — Pođi ti, dobra ženo, zbogom; dođi zautra, da te platim, ma nu večeras meći te sreće, jeda mož uzaznat imenom te vile koje su me pokrale, er ću učinit da si čestita. — Olà [deder] zavi[j]te jako, i ja bih za skrovu &. — Prhune, hod'mo da se spravimo u lov od puha, ili ostani bržek na straži dokle se ja spravim.
PRHUN: Pođi gosparu, ja te čekam.
JERKO: Je li in orden [u redu] zublja?
PRHUN: Ne brini se, gosparu, pun ih je stranj.

Reference

uredi