Jerko Škripalo2/4
| ←Šena treća | Jerko Škripalo Pisac: Nepoznati autor Šena četvrta |
Šena peta→ |
MILICA: Nebogo! Prho, što je ta vika? poslala me odzgar gospođa, da vidim što je.
PRHUN: Vrag je i njegov otac! Našo je gospar, po njekoj nesreći, pudara u vreći i u ruci mu ventrig — ne znam odkud mu je! Da mu nijesi ti kilu nabila?
MILICA: Pi, pi, uzovaj; što se burlaš, Prhune? vazda li ti su burle na pameti! Reci mi što je?
PRHUN: E, što je? Znaćeš i ti i gospođa koji ste mu pošli vino krastit; što cijeniš da vam će snom pasat [proćn]? Strah me da i mene i tebe ne plati dobrijem batima.
MILICA: Ako mu je gospođa kriva, što mu je nebog Mileta kriv? duša me boli njim.
PRHUN: Ako tebe boli duša, a njega bole leđa; nazbilj ih je imo dobrijeh, da će tebi moć udijeliti.
MILICA: Ti se rugaš, a meni je došlo i do suza.
PRHUN: Ostavi te suze, draga, za prodavat ih amantom, kad otvoršp butigu, ko čine sadašnje godišnice kad se udadu. Ma nu, kako ćemo izit iz ovega intriga [neprilike]? to me nauči sada!
MILICA: Ako ti to ne namisliš koji si meštar od glamaza, ko će drugi?
PRHUN: Ja ću namislit, ma hoću da mi valja: hoć me učinit, kad se udaš, kumom vjenčanijem i da ja vrtim meso i da ga ja sve akomodam [uredim]?
MILICA: Biće što sreća da; da tako ti vjere, nemo’ da je skandala, znaš da sam ja tvoja.
PRHUN: Pa kad si ti moja, ja sam tvoj! „Mir baba, mir djede, peci loj te se goj, kuljenova juha“. Ja ti ću ovo sve zamazat da ću činnt da mi reku: „Ni luka io ii lukom vonjo“. — Ma evo odovuda gospara; pođi ti u kuću i reci gospođi što je.
Reference
uredi
