Jerko Škripalo2/11
| ←Šena deseta | Jerko Škripalo Pisac: Nepoznati autor Šena jedanaesta |
Šena dvanesata→ |
JERKO: Prhune, nemo’ da se ta zublja udune; ovdi govore da se vrte njeke pustolovice —- nemo’ da nas asaltaju [napadnu].
PRHUN: Gosparu, ne brini se, dobro gori; makar bi u tebe bio ovako razgorjen cincibio.
JERKO: Nu mi reci, marijolu, je li mi se Kate lijepo napravila? je li mi vesela, je li?
PRHUN: Gosparu, veselija neg igda, mahnita za tobom!
JERKO: To je hoću da mahnita za mnom! Ima i za kijem: još sam mlad i jaki, a nijesam ni grub. Po rane moje, Prhune, u moje mlade dni nigda se nijesam kreto s Prijekoga; bio sam od finijeh amanata — skakali su za mnom niz funjestru. Ma nu mi sada, Prhune, zakanta’ dvije stancije, er hoću da mi i prid Katom zakantaš, ukolpko se ja š njome ustratenjam.
IVAN MALI (sam): Aha, uzazno sam sve! sad ću otit sve gospođi rijet kako se dogovaraju s Katom Jagodom: neće mi manjkat ni ovdi kolač.
PRHUN:
Gospar ide u puhe,
napeo je banjestar;
zgodi mu se smiješna stvar —
ne uhiti ni muhe.
JERKO: Para mi ti zlo auguraš [slutiš] da ja neću uhitit ništa; zakanta’ mi što finje i slađe.
PRHUN:
Gospar ide u nuhe,
konjic mu se potače
od velike zaduhe,
i sjedoše nanj muhe;
nosite ga krkače,
da se gospar ne plače.
JERKO: Kurvin marijolu, para se ti mnome rugaš — hoć se ne burlat? Fino štogod, prifino u alamire.
PRHUN:
Gosnar ide u puhe,
slaba mu je nožica.
Sidi doli, Milica,
ter mu malo da’ juhe,
da se tužan pokrijepi,
er ga ljubav zaslijepi.
JERKO: Dobra je ta od ljubavi, ma lažeš da su mi slabe noge! Još što bolje, er mi nijesi udrio u tas gdje ja hoću.
PRHUN: Hoću li ovako, gosparu? —
Gospar ide u puhe,
noge su mu sve suhe;
na masku je uzjaho,
hoće jahat on plaho
i stignuti bazduhe,
a tad gospar oslabi
i u gaće se pohabi.
JERKO: Ah, a, marijolu, nemo’ govorit prid svakijem što si vidio jutros u sekretu [potajno]. Zakanta’ mi ovako glasom od slavica: „haha, haha, ljubavi“, kako je prilično ovakomu gosparu.
PRHUN:
Gospar ide u puhe,
srela ga je riboda,
lijepa Kate Jagoda;
i čijem gospar spravljaše
da se š njome projaše,
ona njemu veljaše:
„Pusti ljubav, gosparu,
slijedi punu bokaru.“
Odgovori tad gospar:
„Ne brini se da sam star,
s tobom ću se pomladit,
er ćeš dragi moj puh bit“.
JERKO: O, sad mi si lijepo! to mi je na pripozit, tu mi sveđ; kanta’ ukoliko se ja š njom ustratenjam.
Reference
uredi
