Jelka tamničarka (II)

* * *


Jelka tamničarka (II)

Povela je Jelka
dva konja na vodu:
jedan konjic vojnov;
drugi konjic bratnjev.
Vojnovoga konja 5
bistrom vodom poji
iz srebrne čaše!
bratnjevog konja
mutnom vodom poji
iz kalene čaše. 10
Pitaju je druške:
„Zašto tako, Jelke?"
„Eto tako, druške:
kad bilo raamirstvo,
brat me je odveo 15
u Neven planinu,
pa me ostavio!
Vojno me je naš’o
pa me je uzeo,
pa me je obuko 20
u čobansko ruho,
pa me je proveo
kroz tri kitke vojske.[1]
Jedna kita zbori:
„Oj, čoban’ čobanče! 25
Baš da si devojče,
pasut bih si dao,
pa bih teb' zemao.
Druga kita zbori;
„Oj, čoban' čobanče! 30
Baš da si devojče,
sahat bi si dao,
pa bih teb' zemao.
Treća kita zbori:
„Oj čoban' čobanče! 35
Baš da si devojče,
hata bih si dao,
pa bih teb' zemao!
Eto tako druške!

Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg


Reference

  1. tri grupe vojnika

Izvor

  • Dragoljub Simonović: Narodne pesme iz Istočne i Južne Srbije, Beograd, 1988., str. 243-244.