Jedrenski mir (1829)
Član VI Jedrenskog ugovora zaključenog između Rusije i Turske 2 septembra 1829. godine se odnosi na Srbiju i obaveze koje je Turska preuzela članom V Akermanske konvencije od 25 septembra 1826. godine, a sve je vezano za član VIII Bukureškog ugovora zaključenog između Rusije i Turske 16.maja 1812. godine. Sastavni deo Akermanske konvencije je i Odeliti akt o Srbiji koji je priložen istoj.
Svi ovi ugovori su prethodili objavi Hatišerifa 29. avgusta 1830. godine kojim je Srbija dobila autonomiju u okviru turske carevine i prisajedinjenje oduzetih 6 nahija.
Za bolje razumevanje uloge Jedrenskog mira na osamostaljenje Srbije i na kraju izlazak iz turskog ropstva i stvaranja samostalne države citiraću sve bitne članove navedenih ugovora , zatim Hatišerif i na kraju članove Pariskog ugovora zaključen 30. marta 1856. godine i Berlinskog ugovora zaključen 13. jula 1878. godine koji se odnose na Srbiju.
ČLAN VIII BUKUREŠKOG UGOVORA ZAKLjUČENOG IZMEĐU
RUSIJE I TURSKE 16. MAJA 1812.
ČLAN VIII. Iako nije dopušteno sumnjati da Visoka porta, verna svojim načelima, neće biti milostiva i plemenita prema Srbima ( narod koji joj je potčinjen i koji joj odavno plaća danak), nađeno je kao pravično da se, s pogledom na učešće koje su Srbi uzeli u ovom ratu , to svečano ugovori jednom odredbom o njihovoj bezbednosti. Usled toga i prema čl. 4 preliminara,( preliminar je prethodni sporazum )Visoka Porta daje Srbima potpunu amnestiju i obećava da njihov mir neće moći biti pomućen zbog prošlih događaja. Utvrđenja sagrađena u njihovoj zemlji za vreme ovoga rata, a koja nisu ranije postojala , biće sravnjena sa zemljom utoliko ukoliko budu nepotrebna ubuduće , a Visoka Porta zauzeće kao i ranije druge gradove i staviće u njih artiljeriju, municiju i garnizone koje bude smatrala za umesno. Ali da ti garnizoni ne bi nepravedno ugnjetavali Srbe, Visoka Porta će, samo po svojim osečajima milosrđa, postupati prema tom narodu sa svom potrebnom umerenošću; osem toga, na molbu Srba , Visoka porta će im dati iste povlastice koje uživaju njeni podanici na Arhipelaškim Ostrvima i u drugim krajevima njenih država ; a da bi im takođe dala dokaza o svojoj velikodušnosti, ona će ostaviti njima samima brigu o unutrašnjoj upravi zemlje, primaće od njih novac od umerenih poreza koje će razrezati na njih i preduzeće za to mere dogovorno sa narodom.
ČLAN V AKERMANSKE KONVENCIJE ZAKLjUČENE IZMEĐU
RUSIJE I TURSKE 25. SEPTEMBRA 1826.
ČLAN V. Iz želje da ruskom carskom dvoru da sjajan dokaz o svom prijateljskom raspoloženju i o svojoj savesnoj pažnji da potpuno izvrši uslove Bukureškog ugovora Visoka Otomanska Porta izvršiće odmah odredbe člana VIII toga ugovora o srpskom narodu , koji, pošto je od starina potčinjen i plaća danak Visokoj Porti, treba u svakoj prilici da oseća posledice njene blagosti i plemenitosti. Prema tome Visoka Porta utvrdiće sa deputatima srpskog naroda mere koje budu cenjene kao najzgodnije da mu se osiguraju povlastice utvrđene u njegovu korist, povlastice čije će uživanje biti potpuno pravična naknada i najbolja zaloga vernosti o kojoj je ovaj narod dao dokaza turskoj careavini. Kako smatra da je rok od osamnaest meseci potreban za izvršenje ovih mera , a prema ovde priloženom Odelitom aktu koji zaključen između ruskih i turskih punomoćnika , pomenute mere biće određene i uređena sa srpskom deputacijom u Carigradu i potanko izložene u najvišem fermanu , snabdevenom hatišerifom, koji će stupiti u život što pre, a najdalje u gore pomenutom roku od osamnaest meseci, i koji će, osim toga, biti saopšten carskom ruskom dvoru i od tada biti smatran kao sastavni deo ove konvencije.
ODELITI AKT O SRBIJI
(Priložen Akermanskoj konvenciji )
Pošto Visoka Porta , u jedinoj nameri da verno izvrši odredbe člana VIII Bukureškog ugovora,ranije odobrila srpskim deputatima u Carigradu da joj podnesu molbe srpskog naroda o potrebama koje najbolje u stanju da utvrde sigurnost i blagostanje zemlje , ti deputati izneli su ranije u svojoj molbi narodnu želju o nekim od tih pitanja, kao što su :sloboda vere : izbor njihovih starešina; nezavisnost njene unutrašnje uprave ; povraćaj oduzetih nahija od Srbije;skup svih raznih poreza ujedno ; ustupanje Srbima uprave nad muslimanskimimanjima, pod uslovom da prihod od njih plaćaju zajedno sa dankom; sloboda trgovine; dozvola srpskim trgovcima da mogu putovati po turskim zemljama sa svojim sopstvenim pasošima ; podizanje bolnica, škola i štamparija; i naposletku , zabrana muslimanima , koji ne pripadaju garnizonima, da se nastane u Srbiji. Za vreme proveravanja i rešavanja gore pomenutih pitanja izvesne prepreke prouzrokovale su odlaganje daljeg rada. Ali pošto Visoka Porta i dalje ostaje pri čvrstoj odluci da srpskom narodu da olakšice određene članom VIII Bukureškog ugovora, ona će sporazumno sa srpskim deputatima u Carigradu rešiti gore navedene molbe toga vernog i pokornog naroada, a tako isto i sve druge koje bude podnela srpska deputacija, a koje ne bi bile protivne svojstvu podanika turske carevine.
Visoka Porta izvestiće ruski carski dvor o izvršenju VIII člana Bukureškog ugovora i saopštiće mu ferman, snabdeven hatišerifom, kojim će gore navedene olakšice biti date.
ČLAN VI JEDRENSKOG UGOVORA ZAKLjUČENOG IZMEĐU
RUSIJE I TURSKE 2 SEPTEMBRA 1829.
Član VI. Pošto priiike koje su nastale od zaključenja Akermanske konvencije nisu dopustile Visokoj Porti da odmah izvrše odredbe Odelitog akta o Srbiji, priloženog članu V te konvencije, ona se najsvečanije obavezuje da će ih ispuniti bez i najmanjeg odlaganja i sa najvećom tačnošću i da će odmah vratiti šest nahija oduzetih od Srbije i na taj način osigurati zavuek mir i blagostanje tog vernog i pokornog naroda.
Feraman , snabdeven hatišerofom, kojim će se nareditiizvršenje gore navedenih odredaba, biće izdat i službeno saopšten carskom ruskom dvoru u roku od mesec dana, računajući od dana potpisa ovog ugovora o miru.
HATIŠERIF OD 29. AVGUSTA 1830.
Sultan Mahmud Kan, sin sultana Abdul Hamid Kana, uvek pobednik! Neka sadržaj bude izvršen! Ugovor zaključen u Jedrenu između moje Visoke Porte i Rusije propisuje izvršenje odredaba Akermanske konvencije , koja naređuje da se Porta sporazume sa srpskom deputacijomu Carigradu o interesima Srbije : da joj odobri slobodu vere i unutrašnju upravu; prisajedinjenje oduzetih nahija; utvrđenje poreza; upravu dobara i čifluka koji pripadaju muslimanima; dozvolu za putovanje s njihovim sopstvenim pasošima ; pravo osnivanja bolnica, škola, štamparija;zabranu muslimanima da stanuju u Srbiji, izuzev gradske garnizone; i naposletku, da im dozvoli da imaju jednu vrstu pretstavništva u Carigradu, ali tako da ono ne vređa položaj podanika.
S pogledom na to što je srpski narod, koji je dao dokaza o svojoj vernosti mojoj Visokoj Porti, predmet moje carske naklonosti i što hoću da uvažim njegove molbe na pravičani i pogodan način, da bih povećao sredstva za unutrašnju sigurnost.
Prema tome, pošto je o tome postignut sporazum sa srpskim deputatima u Carigradu, odlučeno je ovo :
1. pomenuti narod imaće potpunu slobodu vere u njegovim crkvama;
2. knez Miloš Obrenović, na osnovu carske diplome koju je dobio i u nagradu za njegovu vernost mojoj Visokoj Porti, potvrđen je u dostojanstvu baš-kneza (prvog kneza) srpskog naroda, i to će dostojanstvo ostati nasledno u njegovoj porodici;
3. on će produžiti u ime moje Visoke Porte da upravlja unutarnjim poslovima zelje u dogovoru sa skupštinom narodnih starešina;
4.što se tiče šest nahijakoje treba da budu prisajedinjene Srbiji, postignut je sporazumda se drže izveštaja koje će o tome podneti komesari imenovani odstrane Rusije i od strane Visoke Porte i kojima je stavljeno u dužnost da o tomepribave najtačnije podatke;
5. harač i drugi porezi biće tačno utvrđeni. Uprava vojničkih spahiluka, koje sada drže ziami (1) i timarioti (2) , osem onih iz Niša, biće poverena Srbima, a njihovi prihodi, kao i prihodi nahijakoje treba da budu prisajedinjene Srbiji, ući će u sumu koju treba utvrditi za danak i biće polagani blagajnici u Beogradu;
6. viši i niži činovnici moje Visoke Porte neće se ubuduće nikako mešati u upravizemlje niti razmirice između Srba i neće moći tražiti od njih nijednu paru više od utvrđene sume za danak;
7. pošto naročito želim da narod uživa koristiod trgovine pod mojom carskom zaštitom, svaki Srbin koji hoće da joj se oda, posle vize pasoša koju mu njegov knez bude dao,dobiće potrebnu teskeru(propusnicu) od vlasti moje Visoke Porte da može putovati po svima pokrajinama moje prostrane carevine i tamo trgovati kao i ostali podanici moje Visoke Porte, a da mu se ne može tražiti ni aspra (3) za teskere, pošto je moja volja, naprotiv, da on bude svuda zaštićen i potpomognut, i osem carinskih prava niko neće moći tražiti od njega avaid i zavaid (4) niti šta od onoga što je protivno državnim uredbama; oni će se dobro čuvati da prema njemu vrše kažnjiva dela takve prirode;
8. što se tiče robe , podnete carinarnici u Beogradu za odašiljanje u Carigrad, ona će biti snabdevena srpskim teskerama i platiće ovde određene carinske takse;
9.carinske takse za robu koja će se otpravljati iz beogradske carinarnice u druga mesta napalćivaće Srbi, koji će za to plaćati potpunu sumu određenog danka blagajni u Beogradu. Knez Miloš će propisati mere koje treba preduzeti za naplatu tih taksa. Svake sedme godine proučavaće se razlika u srazmernoj ceni robe radi srazmernog povećavanja i smanjenja utvrđene sume u tom pogledu;
10. radi otkalanjanja nemira i nereda i radi zemaljske policije knez će izdržavati oružanu silu potrebnu za to;
11. Srbi će moći osnivati bolnice, štamparije i škole za poučavanje mladeži;
12. vojvode i muselimi turski postojaće samo u utvrđenim mestima, pošto će sudstvo u zemlji biti ubuduće povereno pomenutom knezu;
13. Turci koji imaju nepokretnog imanja u Srbiji i koji ne bi više hteliimati veza sa zemljom imaće godinu dana vremena da ih prodadu Srbima po pravičnim cenama posle procene komesara;
14. prihod od kuća, vinograda, bašta, zemlje i drugih dobara koji pripadaju muslimanima koji ne bi hteli da ih prodadu, biće isplaćivan u isto vreme kad i danak beogradskojblagajnici radi predaje sopstvenicima.
15. muslimanima koji ne pripadaju garnizonima gradova zabranjuje se da mogu stanovati u Srbiji;
16. srpski narod će davati rečenom knezu potrebnu sumu za njegovo izdržavanjei srazmerno njegovom rangu,ali ipak da ona ne bude suviše teška za narod;
17. kada se mesto kneza uprazni , naslednik će platiti, primajuću diplomu o svečanom postavljenju, sumu od sto hiljada groša carskoj blagajnici i to iz njegove privatne kase;
18. mitropolit i vladike koje narod bude izabrao moraju dobiti njihova svečana postavljenja od grčkog patrijarha iz Carigrada, bez obaveze da dolaze u ovu prestonicu;
19. članovi Senata , dokle god ne budu izvršili kakav težak prestup protiv moje Visoke Porte ili zemaljskih zakona,neće moći biti svrgnuti i lišeni svoga zvanja;
20. ako pomenuti narod nađe za potrebno da u svom posebnom interesu, ustanovi poštu za pšisma, vlasti moje Visoke Porte, neće mu u tome smetati;
21. kada jedan Srbin svojevoljno odrekne da služi jednog muslimana, neće moći biti na to prinuđenni na koji način;
22. osem carskih gradova koji postoje iz davnih vremena , sva ostala utvrđena mesta i stražare sagrađene docnije biće porušene;
23. pošto je Srbija deo mojih dobro čuvanih država, neće moći praviti prepreka ni smetnji mojoj Visokoj Porti da može u njoj nabavljati, za gotov novac, stoku, životne namirnice i drugu svakovrsnu hranu koja joj može trebati i kad ona to bude našla za potrebno ;
24. naposletku, u Carigradu će postojati srpski agenti kojima će biti stavljeno u zadatak da pregovaraju sa mojom Visokom Portom o poslovima koji se tiču njihove zemlje.
To su odredbe na kojima je postignut sporazum i koje su ugovorene. Zbog toga sam ja blagoizvoleo dati sadašnji vrlo milostivi hatišerif koji će biti svečano obnarodovan i pročitan srpskom narodu.
Ti, veziru Husein pašo, i ti, veliki sudija u Beogradu, pošto budete primili k znanju glavne odredbe ovoga vrlo milostivog hatišerifa, objavićete srpskom narodu da će on, dokle god se bude pokazao zahvalan, kao što treba to da bude, na svima dokazima moje visoke naklonosti i moje carske brige o njemu, uvek biti predmet moga blagovoljenja i imaće potpunu sigurnost pod zaštitom moje carske moći dokle god bude ostao u granicama vernosti i pokornosti.
Vi , veziru i veliki sudija, potrudite se da Srbima usadite u dušu potrebu da tačno vrše njihove podaničke dužnosti i da se dobro čuvaju onoga što bi bilo protivno tim dužnostima.
Vi ćete raditi kako vam ja naređujem; a pošto budete objavili ovaj plemeniti ferman i pošto bude zaveden u akta suda (mehćeme) u Beogradu, vi ćete ga predati knezu Milošu Obrenoviću koji treba da ga čuva.
Dato u Carigradu sedmog dana meseca rebi-ul-evele godine od hedžire 1246 ( 29 avgusta 1830).
Objašnjenja. - 1) Posednik zijameta tj. carskog dobra, datog mu kao oficiru na uživanje, a čiji prihod iznosi preko 20.000 aspri.
2) Posednik timara ( isto kao pod ziam) čiji prihod iznosi manje od 20.000 aspri.
3)Sitan turski novac čija je vrednost manja od pare.
4) Sume koje prima državna kasa , bilo kao zakupninu, bilo kao poklon koji je običajem postao obavezan.
ČL. 28 - 29 PARISKOG UGOVORA ZAKLjUČENOG
30 MARTA 1856
Čl. 28. Kneževina Srbija zavisiće i dalje od V. Porte saobrazno carskim hatišerifima koji utvrđuju i opredeljuju njena prava i povlastice , stavljene od sada pod zajedničku garantiju sila ugovornica. Sledstveno, rečena kneževina sačuvaće svoju nazavisnu narodnu upravu, kao i punu slobodu vere, zakonodavstva, trgovine i plovidbe.
Čl. 29. Pravo garnizona Visoke Porte, onako kako je utvrđeno ranijim uredbama, utvrđuje se. Nikakvo oružano posredovanje ne može imati mesta u Srbiji bez prethodnoga dogovora između visokih sila ugovornica.
ČL. 34-42 BERLINSKOG UGOVORA ZAKLjUČENOG
13 JULA 1878
ČLANAK XXXIV. Visoke ugovarajuće strane priznaju kneževini Srbiji nezavisnost, vezujući je za uslove koji su izloženi u sledećem članku.
ČLANAK XXXV.
0