[Jedno jutro baš u ranu zoru]
Jedno jutro baš u ranu zoru
Zove Ivan Mariju u goru.
Kad su bili nasred čarne gore
Vadi Ivo revolvere svoje.
— Na ti, Maro, te ti ubi mene 5
Da mi srce za tobom ne vene.
Mara mu se kune kao bogu:
— Ja te, Ivo, ubiti ne mogu!
Zagleda se Ivo u sunašce
Pa udara Maru u srdašce. 10
Mrtva Mara na zemljicu pala.
Tad se Ivo šeće do poljane.
Pred njega su cure išetale.
— Oj, Ivane, da te bog ubio,
Jesi l’ našu Maru pogubio? 15
— Jesam, cure, života mi moga
Da ne ide Mara za drugoga!
Juče majka Maru sahranjuje,
Daleko se jeka odjekuje.
Kad je Ivo saslušao jeku, 20
On se baci u duboku reku...
