Jedinica Vata[1]
Vezak vezla jedinica Vata
Pod oraom i pod jorgovanom,
Vezući je zadremala Vata;
Dolazi joj sveti Aranđele,
Pa besedi sveti Aranđele: 5
„Ne vez' veza, jedinice Vato,
Ne vez' veza, derati ga nećeš,
Ne kondiri nit' kiti darova,
Mi smo tebi skitili darove —
Komad zemlje i trave zelene, 10
Zelen vojno, zeleni svatovi!”
Na to s’ trže jedinica Vata,
Uze đerđev u desnicu ruku,
Pa se šeće svojoj staroj majci,
Te besedi jedinica Vata: 15
„Oj starice, moja mila mamo,
Vezak vezo u zelenoj bašti,
Pod oraom i pod jorgovanom,
Vezući sam zadremala, majko;
Dolazi mi sveti Aranđele, 20
Pa besedi sveti Aranđele —
,Ne vez' veza, jedinice Vato,
Ne vez’ veza, derati ga nećeš,
Ne kondiri nit’ kidi darova,
Mi smo tebi skitili darove — 25
Komad zemlje i trave zelene,
Zelen vojno, zeleni svatovi!'
Stern, majko, mekanu postelju
Da ti mlada u postelju ležem!”
Vati sedi čelo glave mama: 30
„Dušo Vato, oćeš li umreti?”
Vata majci bolana govori:
„Mila mamo, oću ti umreti!
Kad mi, majko, suđen danak nađe,
Ti otidi u novu gradinu, 35
Uzaberp granu jorgovana
I iznesi na mečej[2] darove —
Najpre steri bošču suva zlata,
Na to steri moju venčanicu,
Što su ono tri vezilje vezle, 40
Tri vezilje za tri godinice,
I uvezle tri tovara blaga
I pustoga konja babinoga;
Zatim steri tanane košulje,
Po košulja bijele koprene, 45
Po kopreni svilene marame,
Po marama b’jele peštinare;
Kad mi t'jelo, majko, saranite,
Pravo svakom pod'jeli darove —
Bošču podaj drugarici Kati, 50
Koja me je vesti naučila,
Venčanicu sirotici Mari,
Neka njo'zi bude na venčanju,
Nosiocem tanane košulje,
Pratiocem b’jele peštinare, 55
A bulama svilene marame!”
To izreče i dušu ispusti.
Nalog majka izvršuje ćerke,
Sve izvrši što je naložila,
Al' ne dade vezen' venčanice, 60
Ne dade je sirotici Mari,
Već je majka za blago prodala,
Pusto blago udovici Meri,
Kad obuče, po zemlji se vuče.
Ne mož' majka da od jada gledi, 65
Veće šeće na Vatino groblje.
Al’ iz groblja nešto progovara:
„Id’ odatle, stara nevjernice,
Sve si dare redom podelila,
Ali nisi venčanicu Mari, 70
Vsće si je za blago prodala,
Prodavala udovici Meri!”
Dvoru šeće sirotica majka,
Pa si kupi nebrojeno blago,
Te odlazi udovici Meri 75
I otkupi za duplu je blago,
Pa je daje sirotici Mari.
Mara majci često odlazila
I s majkom je Vatin grob rosila.
(ASANU, br. 8552/257, XV, 2 , br. 39).
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
