Jedan bih hteo, jedan glas!
| Jedan bih hteo, jedan glas! Pisac: Stojan Novaković |
Zoricom sunce pušta dan,
Pupoljkom ruža cvet —
Mladost je venac obajsan,
Mladost je čitav svet,
Gde melodija bruji tok,
A sreće lagan let
U nebo samo kreće skok,
Grleći sladak svet!
I kad uskipi bujni čas
Kroz zvezde, sunca ta,
Jedan bih hteo, jedan glas,
Da celu sreću zna,
Da kroz prostora velik vek
U jedan kaže poj
Nemirne žudnje sladak jek
Željica sveti boj!
Da prošapuće topal zrak
Divnoga sunca svog,
Da silom večnom razgna mrak,
Reče: ko mu je Bog:
Ljubavi sveta vrh čela tvog
Jedan da reče glas
Sreće i žića poleta svog:
Ljubav je izmeđ nas!
Izvor
uredi1865. Vila. Godina prva, broj 34, str. 414-415.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Stojan Novaković, umro 1915, pre 109 godina.
|