[Ja poduni, vetre gorjanine]
Ja poduni, vetre gorjanine,
Te oladi carevu gariju.
Na gariju moma bolna leži.
Nju mi čuva crna Arapinja.
Vazdan čuva, vazdan Boga moli: 5
Daj mi, Boše, zdravje na devojću,
Da ju vodim u arapsko polje,
Da ju učim arapsći da odi,
Da ju učim arapsći da vrevi.[1]
Devojća je sama sebe klela: 10
Daj mi, Bože, još potešku boljku,
Da ne idem u arapsku zevnju,[2]
Da ne učim arapsći da vrevim,
Da ne učim arapsći da odim,
Nelo da si u moj kraj uđinem. 15
Od Mladene žene Alekse Milića
iz Kambelevaca
[Ja poduni vetre gorjanine]
Ja poduni vetre gorjanine,
te oladi carevu gariju!
Na gariju moma bolna leži,
nju mi čuva crna Arapinja,
vazdan čuva, vazdan Boga moli: 5
„Daj mi, Bože, zdravje na devojću,
da ju vodim u arapsku zemlju,
da ju učim arapsći da odi,
da ju učim arapsći da vrevi!"
Devojća je sama sebe klela: 10
„Daj mi, Bože,još potešku boljku,
da ne idem u arapsku zevnju,
da ne učim arapsći da odim,
da ne učim arapsći da vrevim,
nelo da si u moj kraj uđinem!" 15
