* * *
[Ja imado’ konja krilatoga]
Ja imado’ konja krilatoga,
Ja obiđo’ zemlju i gradove,
Sve na svome konju krilatome.
Niđe mene ne zabolje glava,
Dok ne dođo dvoru bijelome, 5
Kod dvora me zaboljela glava;
Nije m’ žao što ću umrijeti,
Žao mi je konja ostaviti;
Da bi’ ga ja ćaki[1] ostavio,
Ćako mi je vrlo duvandžija, 10
Dao bi ga za lulu dlvana!
Da bi ga ja bracu ostavio
Braco mi je vrli pijandžija,
Dao bi ga za čašu rakije!
Da bi ga ja seji ostavio, 15
Seja mi je vrla veziljica,
Dala bi ga za končevo[2] svile;
Da bi ga ja majci ostavio,
Majka mi je stara i nejaka,
Ne b’ ga mogla zobi nazobiti 20
Ni lađane vode napojiti!
|
|
Reference
- ↑ ćako-otac
- ↑ končevo - kanura, struka svile
Napomene
Uz zbirku Milana Obradovića:
Signatura etnološke zbirke: Etn. zb. ASANU 25-2 br. 118 (120)
Varijanta: Obradović, 25-2 br. 185 (171), Rajković 12.
Izvor
- Srpske narodne pjesme iz Zapadne Slavonije, priredila: Slavica Garonja -Radovanac,Topusko; Novi Sad: Srpsko kulturno društvo "Sava Mrkalj"; Knin; Beograd: Informativna agencija Iskra, 1995., str. 57.
