Janko kapetan i turski sužnji
0001 Vino piju kotarski serdari
0002 U Kotaru u londži kamenoj,
0003 Njeko ih pije trijes i četiri,
0004 Tri su čaše, a tri dolibaše,
0005 Redna čaša hoda na okolo
0006 Baš ko tica od grane do grane
0007 U proliće kad savija gnjizdo.
0008 Uvrh stola Janko kapetane,
0009 Ko je Janku sio uz kolino?
0010 Do njeg sio Gavran-kapetane,
0011 Njegov pobro od Đurđinovoga.
0012 Do njeg sio Miletić-Gavrane,
0013 Do njeg pobro Sužnjević-serdaru
0014 A od donjeg kamenog Kotara;
0015 Do njeg sio Smiljanić-serdaru,
0016 Od Bistrice a isprid Kotara,
0017 Do njeg sio pope Bilobrče,
0018 A i on je od donjeg Kotara;
0019 A do njega Diklić-kapetane
0020 Od gornjega kamena Kotara,
0021 A ostali redom posidali.
0022 Kad serdari napili se pića,
0023 Pa im vince udrilo u lišce,
0024 A rakija okom zaigrala,
0025 O što čem su eglen otvorili,
0026 A najviše o junaštvu svome,
0027 Kako j’ koji bio na mejdanu,
0028 Kako koji dobra konja hrani,
0029 Kako s’ komsa s Turci po granici.
0030 A sve Janko muči kapetane,
0031 Neg kad do njeg redna čaša dođe,
0032 Popi Janko, prida se pogleda.
0033 Onda Gavran veli kapetane:
0034 „Pobratime, Janko kapetane!
0035 Što ti mučiš, ni s kim ne divaniš?
0036 Svi mi znamo, da si junak pravi,
0037 Mnogu s’ tursku rascvilio majku,
0038 Tursku ljubu u rod opravio,
0039 Tursku seju u crno zavio,
0040 A mi znamo trideset serdara,
0041 Ti sad imaš trideset sužanja,
0042 Gospun-Janko, u svojoj tavnici,
0043 A sad mučiš, ništa ne divaniš.“
0044 Onda Janko priče govorio:
0045 „Prodj’te me se, trideset serdara!
0046 Ko se fali, on se i sam švanji,
0047 Kada fajde od felidbe nejma,
0048 Kad vi znate, svi butum serdari,
0049 Ja da sam se sada oženio
0050 Od Prozora, od sinjega mora,
0051 Isprosio Prozorkinju Anu,
0052 Sutra će mi svati pohoditi.
0053 Neg vi znate, kotarski serdari,
0054 Svi ste m’ rekli u svatove poći.
0055 Sad kad pojdem poraz Ane lipe
0056 Do Prozora i sinjega mora,
0057 U mene su nargišli kočije,
0058 Sve kočije od bila biljura,
0059 Sve po njima mavi-trabozani,
0060 A kalajli-žicom pofaćani,
0061 U crvenu svilu opkrojite,
0062 A crvenom harom potrpate,
0063 Pod njih konja ne ću ni volova,
0064 Već ja imam trideset sužanja
0065 Udvinjana, pola Krbavljana,
0066 Sve ću Turke vrći pod kočije,
0067 A naprvo Baloban-ćehaju,
0068 Spram s njim pobru Hamzu Ciganina,
0069 A gončina Jovan-lacmanina,
0070 Nek mi sužnje bije pod kočija,
0071 A najvećma oba pobratima.
0072 Tako ću svoju svesti Prozorkinju
0073 Od Prozora i od sinjeg mora.
0074 Neg da znate, kotarski serdari,
0075 Ko će m’ kume biti kod djevojke,
0076 Gdje će s’ moji svati iskupiti:
0077 Kum će biti pope Bjelobrče,
0078 A prekumak Sužnjević-serdaru.
0079 Hajte svaki svojoj domovini,
0080 Spremajte se meni u svatove,
0081 Svak do kule popa Bilobrka,
0082 Ja ću onde svate iskupiti.“
0083 Oni mlidu, to niko ne čuje,
0084 Da tu nikog od Turaka nejma,
0085 Al su s’ do dvi pobre dogodile
0086 U tevdilu, španjurskom odilu,
0087 Pa slušaju pobre i gledaju.
0088 Jedno j’ pobre Bećiragić Meho,
0089 A drugo je Četić Osmanaga
0090 Od Novoga, ispod Velebita.
0091 A kad oba čuše pobratima,
0092 Zgledaše se jedan na drugoga
0093 Baš ko vuci prosinca miseca.
0094 Bećiragić do zelenka side,
0095 Osmanaga do dorata svoga.
0096 Pojahaše svoje dobre konje,
0097 Okrenuše do donjih Kotara,
0098 Gdje im puti idu na Udvinu,
0099 Jedni idu kuli Sužnjevića,
0100 Jedni idu do Zrmanje hladne,
0101 Do Zrmanje i do Šibenika,
0102 Onda Meho zastavi zelenka,
0103 Osmanagi tiho govorio:
0104 „Pobratime, Četić-Osmanaga!
0105 Sad kud ćemo konje okrećati,
0106 Hoćemo li begu i Udvini?“
0107 Njemu Četić veli sa dorata:
0108 „Pobratime, Bećiragić-Meho!
0109 Čim ćeš begu na Udvini sići?
0110 Moreš li ono upetiti vrime,
0111 Kad ti meni do Novoga side,
0112 Mi od Novog oba pojahasmo,
0113 Pa sidosmo na našu Udvinu
0114 I ujdosmo u londžu kamenu,
0115 Vavik londža puna Udvinjana,
0116 Mustajbeg im sidi kod pendžera,
0117 Oko bega side iktijari,
0118 Mladi momci hladno piju piće,
0119 Iktijari crnu mećrušinu,
0120 Mi dadosmo selam u birtiji,
0121 Mladi momci na noge skočiše,
0122 Iktijari misto namistiše,
0123 Svak se s nami za zdravlje upita.
0124 Svi rekosmo, da smo zdravo bili,
0125 Svaki nama dobrudošlu dade,
0126 Dobrudošlu, punu čašu pića.
0127 Mi se, pobro, ponapismo pića.
0128 Kad nam beže treću natočio,
0129 Čašu pruži, a grlom podviknu:
0130 „ „Udvinjani, sivi sokolovi!
0131 Ko bi meni sad čašu popio
0132 Ni u moje ni u svoje zdravlje,
0133 Već u zdravlje trideset sužanja
0134 I u jadnog Baloban-ćehaje
0135 I pobre mu Hamze Ciganina?
0136 Ko bi naše sužnje uhodio,
0137 Da uzjaše ata przovita,
0138 Pa okrene do donjeg Kotara,
0139 A do kule Sužnjević-serdara.
0140 Da on vidi, je l’ istina prava,
0141 Je l’ istina, što zbori svitina,
0142 Ima l’ u njeg Jele divičica,
0143 Je li lipa, koliko je kažu.
0144 Je l’ visoka, koliko je fale,
0145 Bi l’ joj none za pašmake bile,
0146 Bile ruke a za belenzuke,
0147 Bi l’ joj vratak bio za đerdana,
0148 Bi l’ lišce za Turčina bilo?
0149 Kad bi i tu diklu uhodio,
0150 Okrenuo niz donje Kotare,
0151 A do kule popa Bilobrka,
0152 Da on vidi, draga dico moja,
0153 Je l’ istina, što zbori svitina,
0154 Ima l’ u njeg dilber-Jefemija,
0155 Je li lipa, koliko je kažu,
0156 Je l’ visoka, koliko je fale,
0157 Je li uz nju dvanaes sluškinja
0158 I dvi ćeri Grizić-Nasufage,
0159 Mladja Hanka, a Zlatka starija,
0160 Nosi l’ Zlatka skute Jefemiji,
0161 Nosi l’ Hanka od zlata elpezu,
0162 Zaklanja li lišce divičici,
0163 Da joj lišce sunce ne priplane,
0164 Pa okrene ata niz Kotare,
0165 Pa da vidi, moja dico draga,
0166 Ječe l’ sada kotarski odžaci
0167 Od pivanja, pa i od veselja,
0168 Beg bi silnu sakupio vojsku,
0169 Dok bi moji došli uhodnici.“ “
0170 Pa znaš, pobro, Bećiragić-Meho,
0171 Svak u londži prida se pogleda,
0172 A ja i ti na noge skočismo,
0173 Od otu se čašu pojagismo,
0174 Popismo je, na noge skočismo,
0175 A mi svoj ekonje posidosmo,
0176 Na planini tebdil učinismo,
0177 Mi i sebe i dva ata svoja.
0178 Evo sad smo sužnje uhodili,
0179 Svi će sužnji ići pod kočija,
0180 Pod kočija Janka kapetana.
0181 Al kamo ti dvi lipe divojke,
0182 S čim ćeš begu na Udvinu sići?“
0183 Kad to čuo Bećiragić-Meho,
0184 Krenu zekca kuli Sužnjevića,
0185 Za njim Četić na doratu svome.
0186 Kad dvi pobre kuli Sužnjevića,
0187 Visoka je od sedam bojeva,
0188 Oko kule kamena avlija,
0189 Na avliji demirli kapija.
0190 Kada Meho po avliji glenu,
0191 Na avliji ovda dovedena,
0192 Iz nje bije za sedam fiskija,
0193 A kod nje su čaše pozlaćene,
0194 Kod vode su dva bora zelena,
0195 Niže njih su dva drva jablana,
0196 Pod njima je sofa načinjena,
0197 Naokolo šimšir-trabozani,
0198 Kalajli su žicom pofatati,
0199 A po sofi prostrta prostrika.
0200 Tude Jele leži Sužnjevića,
0201 Po šiljtetu none opružila.
0202 Bile se obi none u divojke
0203 Baš ko gruda prolitnoga sniga;
0204 Po jasteku ruke razbacila,
0205 Obi se ruke bile u divojke
0206 Baš ko krila u tice labuda.
0207 Kad je Četić vidja sa dorata,
0208 On se rukom šinu po sepetu:
0209 „Meho brate, ja lipe divojke!
0210 Kud sam godic po Primorju hodo,
0211 ’Vake nisam vidio divojke,
0212 Bože mi je u srići naredi!
0213 Ako l’ mi je naredio nisi,
0214 Alah rabum, da poginem ovde!“
0215 Al se Meho na to zaujida:
0216 „Muči, pobro, Četić-Osmanaga!
0217 Zar divojke još vidio nisi?“
0218 Istom pobre u eglenih bile,
0219 Al s’ od kule kanat otisnuo,
0220 Al išeta dvanaes’ soldata
0221 Pod mušketi i pod bajuneti,
0222 A za njima četiri soldata
0223 Izvedoše zekca u marvantih,
0224 U marvantih pa čatal-ularih.
0225 Šta s’ od zekca po avliji radi!
0226 Cika g’ stoji baš ko zmije ljute.
0227 Kad ga Četić očima ugleda,
0228 Aga s’ kucnu rukom po kolinu,
0229 Nov mu skerlet puče na kolinu:
0230 „Meho, brate, ja dobra zelenka!
0231 Bože mi ga u srići naredi!
0232 Ako l’ mi ga naredio nisi,
0233 Alah rabum, da poginem ovde!“
0234 Al se na to Meho zaujida:
0235 „Muč’, Četiću, sam te Bog ubio!
0236 Zar još konja ti vidio nisi?“
0237 Njemu Četić veli sa dorata:
0238 „Ta moj pobro, Bećiragić-Meho!
0239 ’Vakog ata u svoj Lici nejma,
0240 Ni u našeg bega Mustajbega.“
0241 Kada kranjci zekca napojili,
0242 Uvedoše u prezid zelenka.
0243 Osmanaga povrati dorata,
0244 Kucnu njega kazan-uzendjijom,
0245 Od kolana crna štrcnu krvca,
0246 Dorat ciknu, pa se pokupio.
0247 Prve čavle kad do sofe baci,
0248 Aga večer Jelici podviknu,
0249 Jele primi, side na šiljtetu,
0250 Njojzi Četić tepa sa dorina:
0251 „Ta Jelice, nelomljena grano!
0252 Živa t’ maja, bi li pošla za me,
0253 Živ ti ćaća, hod’ der pojdi za me,
0254 Ako ćeš me, evo me kod tebe!“
0255 Na agu se osiče divojka:
0256 „Odren’ konja, žuti lacmanine!
0257 Kad ja lišca nagojila nisam,
0258 Da ga žuta ljubi kranjadija!
0259 Već sam svoje lišce nagojila
0260 Raz Turčina Četić-Osmanage,
0261 Od Novoga ispod Velebita.“
0262 Kad to čuo Četić Osmanaga,
0263 Osiče se na dilber-divojku,
0264 Jer se ne smi odati divojci:
0265 „Nuto hala od vas divojaka!
0266 Gdje vi lipe odoste u Turke,
0267 Mi ostasmo vavik neženjeni,
0268 Po vragu ti Turčin omilio,
0269 Što će tebi Četić-Osmanaga?
0270 Skoro sam mu kuli sahodio
0271 U tevdilu turskoj djeisiji,
0272 U tog age nigdi ništa nema
0273 Osim kula kod turskog Novoga
0274 I dobar mu dorat na jaslama,
0275 I stara mu na odžaku nane,
0276 Vavik hoda po turskom Novome,
0277 Ona prosi, pa agi donosi,
0278 Agu hrani, a oda zla brani,
0279 Duše m’ moje i konja dorata.“
0280 A Jelica sa sofe podviknu:
0281 „Muč’, ne laži, žuti lacmanine,
0282 Da u age nigdje ništa nema!
0283 Ima dobrog doru na jaslama,
0284 Pa kad aga opremi dorata,
0285 A obuče takum-djeisiju,
0286 Pa istira doru u Primorje,
0287 Ufatit će takoga Španjura,
0288 Pa odvesti begu udvinjskome,
0289 Beg mu dati stotinu dukata,
0290 Eto dobro i meni i agi!
0291 Neg katano na konju dorinu,
0292 Jesi l’ zekca vidjo četvrtaka,
0293 Što no g’ sada napojiše kranjci?
0294 Sutra ću našem Janku u svatove,
0295 Ja ću onog jahati zelenka.
0296 Čim ja dođem iz naših svatova,
0297 Ja ću agi knjigu opraviti
0298 Do turskoga Novog kamenoga,
0299 Moj je ćaća vrlo ostario,
0300 O zekcu se držati ne more.“
0301 Ne smi s’ aga odati divojci.
0302 Neg tu pobre konak učiniše
0303 Kod birtije Jule krčmarice.
0304 A u jutro oba podraniše,
0305 Okrenuše kuli Sužnjevića.
0306 Al se sprema Sužnjević-serdaru,
0307 Jer će i on Janku u svatove,
0308 Voda mu se kusa bedevija,
0309 Vodaju mu zekca četvrtaka,
0310 Jelica će jahati zelenka.
0311 A dvi pobre konje okrenuše
0312 Uprav kuli popa Bilobrka,
0313 Gdje će s’ Janku svati iskupiti,
0314 Jer je pope kume kod djevojke.
0315 Kad se pobre kuli pomolile,
0316 Udaraju zile i borije,
0317 Otrguju puške nimačkinje,
0318 Jer dohode kotarski serdari,
0319 Zbijaju se Jankovi svatovi.
0320 Naprid Meho kraj svatova projde
0321 U avliju popa Bilobrka,
0322 Još da vide dilber-Jefemiju.
0323 Divno kolo igra na avliji,
0324 Kolo vodi najlivša divojka,
0325 Lipa Ana Diklić-kapetana,
0326 Do nje Kosa, seka Smiljanića,
0327 A ostale redom divičice.
0328 Kad im Meho dobro jutro viknu,
0329 Otprimiše u kolu divojke,
0330 Kod njih Meho ustavi zekana.
0331 Malo vrime, dugo ne postalo,
0332 Ugledaše trideset katana,
0333 A pred njima Sužnjević-serdara,
0334 Gdje on kusu jaše bedeviju,
0335 Medju njima Jele Sužnjevića,
0336 Jele zekca jaše četvrtaka,
0337 Pod njom zekac živa mira nejma.
0338 Osmanaga od srca uzdiše.
0339 Kada lipa frci sa zekana,
0340 Kafane joj zekca ufatiše,
0341 A Jelica u kolo dopade,
0342 Sve višinom kolo natfalila,
0343 A ljepotom kolo začinila,
0344 Lipe dikle pismu zapivale.
0345 Od kule se kanat otisnuo,
0346 Izšetalo dvanaes soldata,
0347 Za nj’ma dvan’es ide madžarica,
0348 Medju njima dilber-Jefemija,
0349 Uz nju idu dvi turske divojke,
0350 Obi ćerei Grizić-Nasufage.
0351 Lipa Zlatka njojzi skute nosi,
0352 Hanka lipa od zlata elpezu,
0353 Baš zaklanja lišce divičici,
0354 Da joj lišce sunce ne priplane.
0355 Ja kakva je, ubili je jadi,
0356 Konda j’ nije ogrijalo sunce!
0357 Podvoljčina baš ko misečina,
0358 Da ti lipa rujno pije vince,
0359 Vid’lo bi se vince kroz gr’oce.
0360 Kad je Četić vidja sa dorina,
0361 On se šinu rukom po prsima,
0362 Zveknuše mu toke na prsima:
0363 „Meho brate, ja čudne gospoje!
0364 Ona b’, brate, za vezira bila,
0365 Kamo l’ ne bi za bega našega!
0366 Alah rabum, meni je naredi!
0367 Ako l’ mi je naredio nije,
0368 A da Bog da, da poginem ovde!“
0369 I na to se Meho zaujida:
0370 „Što to, pobro, da od Boga najdeš!
0371 Mogu li se kranjci osititi!
0372 Gdje smo, pobro, kosti zanijeli,
0373 Ti da s’ vil apa da imaš krila,
0374 Ne bi t’ pera tela iznijela
0375 Vire m’, pobro, na našu Udvinu!“
0376 Jefemija u kolo pošeta,
0377 Nikoliko okrenu ga puta.
0378 Ćede aga da u kolo ujde,
0379 A četiri upala soldata,
0380 Pa soldati viču po avliji:
0381 „Čujete li, puku i narodu,
0382 Eto našeg Janka-kapetana!
0383 Gledat ko će Turke pod kočija?
0384 Pod njima je trideset Turaka.“
0385 Kad u kolu to čule divojke,
0386 Sve su lipe kolo raspustile,
0387 Potekoše, da sužnje gledaju.
0388 A dvi pobre ate pokrenuše
0389 Do svatova Janka kapetana.
0390 Kada Meho glenu pod kočije,
0391 Pod kočija trideset sužanja,
0392 Baš pod koli Baloban-ćehaja,
0393 Bila mu brada, a čalma bijela,
0394 Iz desna mu Hamza naporeda,
0395 Oba bije Jovan-lacmanine.
0396 Al se Hamza jaki prigodio,
0397 Na ćehaju prigoni kočije,
0398 A u hamze pinja udarila,
0399 U ćehaje mutna i krvava.
0400 Ljuto sužnji cvile pod kočija.
0401 Kad vidjaše oba pobratima,
0402 Zgledaše se jedan na drugoga
0403 Baš ko vuci prosinca miseca,
0404 Pa obadva ate povratiše,
0405 Tiho pobre jašu niz Kotare,
0406 Dok se ravna polja dobavili,
0407 Poviše se konj’ma po perčinih,
0408 Oni begu lete i Udini,
0409 A već tavna unoćala noćca.
0410 Ujutru pobre kad na Liku sišle,
0411 Pogledale pobre do Crvaća:
0412 Konj do konja, bajrak do bajraka,
0413 Jer beg silnu sakupio vojsku,
0414 Kod bega se bile čadorovi,
0415 U njeg vavik durbin u desnici,
0416 Jer on gleda svojih uhodnika.
0417 Dopadoše pobre do čadora,
0418 Delije im ate ufatiše,
0419 A Mustajbeg sidi pod čadorom,
0420 Do bega je paša Radoslija,
0421 A iz liva Popržen Mujaga,
0422 Do njeg Ćordić sio Mehmedaga,
0423 Sa Grahova iz Podnovlja kleta,
0424 Do njeg mazul sio Alibeže
0425 Sa Vrljike, isrid Like klete,
0426 Njima Četić turski selam viknu,
0427 Svako agi selam otprimio,
0428 A Mustajbeg svoju diže glavu:
0429 „Ta četiću, moje desno krilo!
0430 Jesi li mi Kotar uhodio,
0431 Uhodio dvi tanke divojke?“
0432 „ „Jesam, beže, viru ti zadajem!
0433 I livše su i više divojke,
0434 Vira ti je, neg svitina kaže.“ “
0435 A podviknu Bećiragić Meho:
0436 „Neka t’, beže, od Boga ti teško!
0437 Što za govna pitaš i divojke?
0438 Da si vidjo trideset sužanja
0439 Pod kočija Janka kapetana,
0440 Kako ih Jovan bije lacmanine,
0441 I crna bi zemlja proplakala!“
0442 Kad beg čuo, tad Mehu podviknu:
0443 „Drago dite, Bećiragić-Meho!
0444 Sad će beže podizati vojsku.“
0445 Pa beg namah na čauše viknu,
0446 Namah trista kucnu daulbaza,
0447 Rade begu podmače goluba,
0448 Uz njeg kucnu bubanj Desančića,
0449 A sviraju dica Hamzagina.
0450 Begovi se dižu čadorovi,
0451 Tale piva, a Rade otpiva,
0452 Beže ide naprid na golubu.
0453 Kada beže na Cetinu pride,
0454 Tu Mustajbeg konak učinio.
0455 Svede vojsku moru na jaliju,
0456 Ope begu tavna noćca dojde,
0457 Jer svatova vas dug danak nema.
0458 Kad već treći danak osvanuo,
0459 Al podviknu Kozlić Huramaga:
0460 „Mustajbeže, direk od Udvine!
0461 ’Vlika vojska sad za stanja nije,
0462 Tebi laže Bećiragić-Meho.
0463 Svati nisu do Prozora sišli,
0464 Jer bi s’ do sad svati povratili.“
0465 Aga mlide, to niko ne čuje,
0466 Al to Četić sluša Osmanaga,
0467 Čuo aga, zubom poškrinuo,
0468 A sijnu mu ćorda u desnici:
0469 „Stani, aga, carev murtatine!
0470 Ti čijega laškaš pobratima?“
0471 Tu da ne bi bega udvinjskoga,
0472 Djiti glava Kozlić-Huramage,
0473 Al beg ne da kavge zamećati.
0474 A podviknu Četić-Osmanaga:
0475 „Cekaj, beže, sutra dan do podne!
0476 Ako ovud svati ne udare,
0477 Eto sablje, evo moje glave!“
0478 Već se žarko pomolilo sunce,
0479 Na Prozoru trgoše topovi,
0480 Jer krenuše Jankovi svatovi.
0481 Dok ču Četić, okrenu dorina
0482 U tevdilu španjurskom odilu,
0483 Uz njeg pobro Bećiragić-Meho
0484 Prid svatove Janka kapetana.
0485 Kad dvi pobre svate ugledale,
0486 Vijaju se krstaši bajraci,
0487 Otrguju puške nimačkinje.
0488 Prid svatovi pope Bjelobrče
0489 A na svojoj ridji bedeviji,
0490 Jaše djače uz njega Jovanče.
0491 Kad za agom stade tutljevina,
0492 Ispade mu čudan duhovniče,
0493 O vratu mu sitne brojanice,
0494 O kulašu vise klakovnice,
0495 Uz njeg djače jaše na gavranu.
0496 Kad se oba popa učelila,
0497 Da ćedoše kavgu zametnuti,
0498 To bi d’jaci teško dočekali,
0499 Jer sve Rade priča na Jovanče;
0500 Ali aga protira dorata,
0501 Rade za njim potira gavrana
0502 Do kočija Janka kapetana.
0503 Kada Rade glenu sa gavrana,
0504 Gdje mu sužnji cvile pod kočija,
0505 A najveće Baloban ćehaja,
0506 Krvava ga pinja poduzela
0507 Od kandžije Jovan-lacmanina,
0508 Na njeg Hamza prigoni kočije,
0509 Jer se Hamza jaki prigodio,
0510 A ćehaja vrlo ostario.
0511 Ljuto Hamza cvili pod kočija:
0512 „Neka tebe, Jovan-lacmanine!
0513 I ti vuko nargišli-kočije,
0514 Potiro te i Tale i Rade!“
0515 Al lugovi nikad sami nisu
0516 Kraj Ljubice i kraj mora sinja
0517 Ja brez vuka ja gorskog hajduka.
0518 Kad ču Rade na konju gavranu,
0519 U njeg višnja-boja udarila,
0520 Obi Rade puške izvadio,
0521 Na Jovana grla okrenuo,
0522 Obi Radu puške poslužile,
0523 Ne pogodi Jovan-lacmanina,
0524 Već namakla s’ dva tanka sodata,
0525 Kraj kočija padoše soldati.
0526 Kad je Rade kavgu zametnuo,
0527 Niz Primorje stade tutljevina,
0528 Namiče se jedan prid drugoga,
0529 A utiče jedan kraj drugoga.
0530 Ko će najpri do kočija doći?
0531 Al dopade Bećiragić Meho,
0532 Jefemiji ni mukaet nije,
0533 Već izvadi Prozorkinju Anu,
0534 On je za se baci na zekana.
0535 Kog će tude mio Bog pomoći,
0536 Da ujagmi prije do kočija?
0537 Blago onom, ko brza imade!
0538 Ujagmio od Kladuše Mujo,
0539 On ufati dilber-Jefemiju,
0540 A dopade Grizić Nasufaga,
0541 Obi su mu ćeri u kočijah.
0542 Razbiše se kićeni svatovi,
0543 Jer svatovi svaki razb’jenici.
0544 A l pobiže Jele Sužnjevića,
0545 Pobiže im kraj sinjega mora.
0546 Nju potira Đulić na zekanu,
0547 Na njega se okreće divojka:
0548 „Ne bij konja, begov bajraktaru,
0549 Kad ti fajde od bijenja nejma!“
0550 Što je bilo turskih bajraktara
0551 I ostalih ličkih nabodica,
0552 Svak je za njom ata potirao,
0553 Niko Jele stignuti ne može.
0554 Najzad zemlje stade tutljevina,
0555 Jedan s’ momak mota po doratu,
0556 Doratu se griva ispravila,
0557 Momku s’ s vranim brkom pomišala,
0558 A taj momak tepa crnogrivcu:
0559 „Haj dorate, da se ne bijemo!
0560 Radi meni Jelu sustignuti
0561 Na zelenku Sužnjević-serdara!
0562 Ako tebe svedem do Novoga,
0563 Birat ću ti vrila po Novome,
0564 Usticati arpu ugruhatu.“
0565 To je dorat Četić-Osmanage.
0566 Kad pobliže sustiže divojku,
0567 Jelica se na njeg okrenula:
0568 „Ne bij konja, oprata katano,
0569 Kad ti fajde od gonjiva nema!
0570 Još zelenka ni puštila nisam,
0571 Kamo li ga rukom udarila.
0572 Neg da me Četić tira Osmanaga,
0573 Sama bi mu zekca ustavila.“
0574 Kad ču aga, sa dorata viknu:
0575 „Ovo j’ aga, već drugoga nema!
0576 Zar me, Jele, poznati ne moreš,
0577 Gdje j’ na meni španjursko odilo?“
0578 Onda Jele zastavi zelenka,
0579 A dopade Četić na dorinu,
0580 Oboje mlado u travu panulo,
0581 A dva ata stala naporedo.
0582 Kad Mustajbeg vidja sa goluba,
0583 To je begu vrlo milo bilo:
0584 „Bogu fala i našem zelenku,
0585 Kad ja imam ovakih junaka,
0586 Te ovaku diklu ufatiše
0587 I ’nakoga ata prazovita!“
0588 Jedva s’ aga iz trave podiže,
0589 Vuče Jelu Četić do zelenka
0590 Baš ko soko ticu pripelicu,
0591 On poside zekca Sužnjevića,
0592 Jelu za se baci na zelenka,
0593 A za njim se dorat zaigrava,
0594 Osmanaga s’ iz grohota smije,
0595 Spram njim beže ruke raskrilio,
0596 Beg Četića medju oči ljubi.
0597 A kad beže do razboja dojde,
0598 Ko će mu najpri dila dovoditi?
0599 Dovede ga uskok-Radovane,
0600 Ufatio Jovan-lacmanina.
0601 Dovedoše Janka kapetana,
0602 Dovedoše popa Bilobrka,
0603 A za popom Sužnjević-serdara.
0604 Ko god begu dođe udvinjskome,
0605 Svako mu dila vodi savezata,
0606 Pofatali trideset Španjura.
0607 Tad Mustajbeg pokopa šehite,
0608 A beg viknu i Talu i Radu:
0609 „Naše sužnje meć’te u kočije,
0610 A faćajte kotarske Španjure,
0611 A gončina, kog je vami drago!“
0612 Tale piva, a Rade otpiva.
0613 Kog će Tale vrći pod kočije;
0614 Pod kočije Sužnjević-serdara,
0615 Iz desna mu jovan-lacmanina,
0616 A do njega popa Bilobrka,
0617 Sve ostale redom poredaše.
0618 Kod će Tale metnuti gončina:
0619 Metnu Tale Hamzu ciganina,
0620 A zapiva Hamza uz kočije:
0621 „Ta kopile, Jovan-lacmanine!
0622 Redom šteta po govedih hoda,
0623 A i hrdja, Jovo, po junacih,
0624 Sad ću tebi zajam povratiti.“
0625 Ljuto bije Jovan-lacmanina,
0626 Pomaže mu Tale Ličanine,
0627 On se fati čelikli-nadžaka,
0628 Ljuto bije Jovan-lacmanina.
0629 Kad dođoše na Udvinu Turci,
0630 Beg im plina pravo podilio,
0631 Ko pogino, po tri paja šalje,
0632 Ko s’ ranio, po dva učinio,
0633 Ko je lipu diklu ufatio,
0634 Nek je vodi, nek se ženi s njome,
0635 A beg sužnje meće u tavnicu.
0636 Uzjaha Četić zekca Sužnjevića
0637 I odvede Jelu Sužnjevića,
0638 On se lipom Jelom oženio,
0639 Jelu ljubi, a jaše zelenka.