Jandrija Kraljević

* * *


       

Jandrija Kraljević

Vino piju prilipska gospoda
Među njima Kraljeviću Marko.
Kad s' gospoda vina nakitili,
Kad im vince udari u lišce,
A rakija eglen otvorila, 5
I hvale se prilipska gospoda:
Neko s' hvali bracem i sestricom,
Neko stricem i sa stričevićem,
Neko svojom ljubom na odžaku.
Marko muči ništa ne govori, 10
Jer u Marka niđe nikog nema,
Već u Marka samohrana majka.
Skoči Marko na noge lagane,
Pak otisnu svojoj bjeloj kuli,
A i svojoj ostariloj majci. 15
Kad je Marko kuli doletio,
Uđe Marko u kafes odaju,
Dovikuje ostarilu majku.
Mati njemu u odaju uđe,
Tijo Marko majci besjedio: 20
„Boga tebi, moja stara majko,
„Što mi nisi roda prirodila,
„Jali brata, jali i sestricu,
„Da je Bog da', da ni mene nemaš,
„Kad ti nemaš već mene jednoga.“ 25
Onda Marku mati besjedila:
„Nisi ni ti u mene jedini;
„Još sam tebi roda prirodila,
„A rodila Kraljević Jandriju,
„Prije tebe na sedam godina, 30
„Kad su Turci Prilip porobili,
„Onda Jandru jesu ujagmili,
„Veće ima trideset godina
„Kako njega jesu zarobili,
„Nikad tebi ja kazala nisam.“ 35
Svojoj majci Marko besjedio:
„Kuvaj meni lake brašnenice,
„Dok se junak u odaji spremim.“
Kad se Marko u odaji spremi,
Pa besjedi ostariloj majci: 40
„Ja ga idem brata potražiti.“
Pa on sleti niz kulu kamenu,
Pa opremi konja pomamnoga,
Svoju majku opet dovikuje:
„Boga tebi moja stara majko! 45
„Izvadi mi obadvije dojke.“
Pa ih Marko obe poljubio:
„Mati moja! halali mi ml'jeko,
„Koje j' mene dovljen dohranilo. —“
„Hajde, sine, u sto dobri časa! 50
„Dušmani ti pod nogama bili!
„Ka' no ploče od tvoga Šarina.“
Skoči Marko na svoga Šarina,
Pođe Marko turskoj carevini.
Kada Marko carevini pođe, 55
Tad se Marko u džepove vati,
Pa joj dade trideset cekina;
Još je majci Marko govorio:
„Ne bude l' me za tri godinice,
„Onda znadeš, da sam poginuo; 60
„A ti prodaj moju očevinu,
„Pa se hrani za života svoga.“
Ode Marko turskoj carevini,
Sve se skita, a za brata pita.
Tri godine jesu prohodile, 65
Niđe brata naći ne mogaše;
Već se Marko natrag povratio,
On udari iznad Sarajeva.
Jako Marko vina ožednio;
On ga viknu iz sveg grla svoga: 70
„Sarajevo, vatrom izgorelo!
„Kad u tebi niđe vina nema,
„Za dukate, jali za talire.“
Nešto viče iz dnu Sarajeva:
„Ne budali, neznana delijo, 75
„A ne kuni našeg Sarajeva!
„Evo dole nove mehandžije,
„U mehani Kraljević Jandrija,
„I u njega za oklađe vino,
„Ako tebe Jandrija natpije, 80
„On će tebi odsijeći glavu;
„A ako l' ga vinom ti natpiješ,
„On će t' dati svoju vjernu ljubu; —
„Pred mehanom devet jablanova,
„Svaka j' na njem grana nakićena, 85
„Nakićena s' turskijem glavama,
„Niko Jandre ne može natpiti.“
Strašan junak pred mehanu dođe,
Mehandžiju Marko dovikuje:
„Ponesi mi crvenoga vina!“ 90
A Jandrija iz mehane viče:
„Ne budali, neznana delijo!
„U mene je za oklađe vino.“
Onda Marko njemu govorio:
„Braća jesmo a za mejdan nismo.“ 95
Tada Jandre njemu govorio:
„Kan'da jesi soja Kraljevića?!“
Tada Marko raskrilio ruke,
Pa j' Jandriji bratu poletio,
U b'jelo se lice ižljubiše, 100
Za junačko pitaju se zdravlje,
Pa sjedoše piti rujno vino.
Kad se oni nakitili vina,
Tada Marko priče govoriti:
„O moj brate, u mene jedini! 105
„Kako su te Turci zarobili?“
Tada Jandre priče govoriti:
„Mene jesu Turci zarobili,
„Kada kotar jesu porobili,
„Do Prilipa grada dolećeli, 110
„A i mene mlada ujagmili.“
Tada oni na noge skočiše,
Pa odoše bijelu Prilipu.

Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg


Reference

Izvor

Krasić Vladimir, Srpske narodne pjesme starijeg i novijeg vremena, knjiga prva, Braća Jovanović, Pančevo, 1880., str. 44-48.‎