Jakvinta/43

Jakvinta
Pisac: Dragutin Ilić
POJAVA II

POJAVA II
TAMNIČAR ulazi.

TAMNIČAR:
Dobro jutro, kralju!
DOBROSLAV (za se):
Suviše mračan vesnik svetlosti! (glasno)
Hvala ti starče! Šta ima novo?
TAMNIČAR:
Bogme, suviše novosti! Ono što se do sada tamnicom nazivalo, sad je utočište; a ono, gde je nekada cvetao život sad je tamnica.
DOBROSLAV:
To je početak dela krvavih
Produži samo!
TAMNIČAR:
Ja nemam šta da produžujem, to je posao kraljičin, a ja samo primam i čuvam to što ona produžuje. Pa ipak, ovi će zidovi postati uzani za takav posao.
DOBROSLAV:
Da ne dovode amo nekoga!
TAMNIČAR:
Za sada ne! Ali skoro će i taj doći, koga nema ovde. Siromah vojvoda Mrgud! Gone ga, što je uteko a da je ostao uhvatili bi ga opet. O. o, o! I to je pravi belaj!
DOBROSLAV:
Zar Mrgud nije preš'o granice?
TAMNIČAR:
Peznam, ništa ne znam! Ali znam da je jutros rano dolazio Ratko glavar i pitao me, koliko imade ćelija u ovoj tamnici? Tu nije čist posao. Jakvinta misli jošt nekoga da doprati amo.
DOBROSLAV:
Više o ni čem nije pitao!
TAMNIČAR:
Pitao Boga mi! Eto, veli, trebaju nam sobe za nove goste, pa ćemo i Dobroslava iz njih na polje, nek ide, veli kuda zna! O, rekoh mu, na to ja, to bi zaista bilo bogougodno delo. Tako mi svetog Sergija, koga mi je i ded i otac i ja slavio to je bogougodno delo, jer taj čovsk i suviše pati.
DOBROSLAV:
O, siromaše,
I suviše si izgovorio?
TAMNIČAR:
A za što ne! Ta oni već misle i tako da te puste, a ja kao velim, da će to biti i samoj kraljici zdravo milo, kad čuje da se njezin tamničar slaže sa njenom voljom.
DOBROSLAV:
Da Bog da starče! Ja već osećam
Da gavran crni grakće nadamnom! (Ode u drugu ćeliju.)

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dragutin Ilić, umro 1926, pre 98 godina.