Jakvinta/18

Jakvinta
Pisac: Dragutin Ilić
POJAVA V

POJAVA V
Ulaze dva viteza pridržavajući jednog vojvodu.

VOJVODA:
Ostavite me!
Sad mi je lakše, hajd na ograšje,
Desnica može jošte mahati!
1. VITEZ:
Ne, ne, vojvodo!
Ti ne smeš natrag tako obranjen.
Zameniće te drugi u boju.
VOJVODA:
Šta vidim tamo? u planinama
Ko oblak neki da se primiče?
1. VITEZ (pogledajući):
Duše mi, oblak! Tmula grmljava
Zajedno sa njim bruji odozgo.
2. VITEZ:
Ne, nije oblak! Koplja vrhovi
Kroz gorsku tamu eno sevaju!
VOJVODA:
Odkud vojska ta?
1. VITEZ:
S kime dolazi?
(Čuju se rogovi.)
2. VITEZ:
Ta to je užas,
Što iz pećina strmog Drivasta,
Kao bujica amo prodire!
Po zastavama ja ih poznajem,
Na crnom platnu bele lobanje,
Osvetnog Boga nose nad sobom!
Mnogobožci se amo silaze.
S vrhova strmih, mračnih planina,
Oni u pomoć idu Stevanu.
1. VITEZ:
Hajdmo, vojvodo!
Gde, tvoja krvca teče jednako.
Pridržimo ga, malaksao je!
(Odvedu ga. Jeka rogova jasno se čuje.)

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dragutin Ilić, umro 1926, pre 98 godina.