Jakvinta/16
| ←POJAVA II | Jakvinta Pisac: Dragutin Ilić POJAVA III |
POJAVA IV→ |
POJAVA III
Dolazi JAKVINTA pridržavajući ranjenog kralja VLADIMIRA. MIRKO, MRGUD i nekoliko pratilaca.
JAKVINTA:
Jošt malo, kralju, tu si zaklonjen!
Proklete strele tanka oštrica
Srcu je htela, al' nepogodi!
Vitezu hvala, što je preteče,
Te grudma svojim tebe zakloni!
VLADIMIR:
Anđeo Strina! To je anđeo,
Što spred mene samrt ukloni!
JAKVINTA (za se):
Anđeo tamo, al' tu đavo sam,
U svoje te je ruke primio!
VLADIMIR:
Oh, kako tišti! Kamo Mrguda?
Ni Mirka ovde više ne vidim?
MRGUD I MIRKO:
Šta zapoveda kralj?
VLADIMIR:
Eto videste,
Pregovaranje kako ispade.
MRGUD:
O, svetla kruno!
VLADIMIR:
Dosta Mrgude!
Kralj je činio šta je trebalo,
A sad ostalo vama ostavljam.
MIRKO:
Životom našim krunu kraljevu
Od napasti ćemo drske braniti!
VLADIMIR:
Hvala, vojvodo! žurite, gospodo,
Sa ovom ranom borba počinje.
Nek naših truba zvuci ubojni
Oglase bitku! Hajdmo, gospodo!
Pred svima vama prednjačiću ja.
(Pođe posrćući.)
JAKVINTA (ga pridrži):
Ne idi, kralju, ti si malaks'o,
Pod ranom što ti strela zadade!
Tvoje vojvode učiniće to,
Što bi junačka tvoja desnica.
Hajdemo u dvor! Ratko, Stribore,
Za nama hajdte!
(Odu svi, osim Mrguda i Mirka.)
MIRKO:
Hajdemo i mi,
Pobedu il’ smrt dužnost nalaže!
MRGUD:
Ta ljubav srca drugo kazuje...
Al’ hajde već ispred sudbine,
Nismo li samo luda igračka?
Mač smo istrgli, to je dovoljno,
Na brata svoga, il’ na zlotvora.
Ko zato pita! Hajdmo, vojvodo,
Pod oklopom se srce ne vidi,
Bar ono za sad mora ćutati!
(Odu.)
|