Đura tamničar
Zora, Maro, izvedi mi konja,
izved’ konja, iznesi oružje
da ja idem na Staru planinu —
gde se biju orli i sejmeni.
Oro kaže: „Moja je planina!“ 5
A sejmenin: „Moja je starina!“
Orli su se sejmenim odvili:
sa krila im puške polomili,
sa nokti im oči povadili,
sa kljuni im glave pokidali. 10
Tu poteče reka krvavica —
pravo teče na crnu tamnicu.
U tamnicu nigde nikoj nema
samo jedan Đura tamničare
i on rani dva siva sokola. 15
Meso kida, te gi lebom rani,
suze roni, te gi vodom poji,
kosu čupa, te im gnezdo pravi.
Pitaše ga dva siva sokola:
„Čuješ li ne, Đuro tamninare, 20
da l’ ni raniš da ni preprodavaš,
il ni raniš na boj da ni pratiš,
il ni raniš na dom da ni pratiš?"
Progovara Đura tamničare:
„Ne ranim ve da ve preprodavam, 25
ni ve ranim na boj da ve pratim,
već ve ranim na dom da ve pratim.“
Progovaru dva siva sokola:
„Čuješ li nas, Đuro tamničare,
mi smo sinoć iz tvoji dvorovi, 30
tvoji dvori u pelin urasli
i u dvori do tri suva drva
i na drva do tri kukavice.
Jedna kuka jutrom, pa večerom,
druga kuka, pa ič ne stanjuje, 35
treća kuka danju oko podne.
Progovara Đura tamničare:
„Taj što kuka pa ič ne sganjuje,
to je moja majka ostarela;
Taj što kuka jutrom pa večerom, 40
to je moja do ta verna ljuba;
Taj što kuka danju oko podne,
to je moja do ta mila sestra.“
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
