Đurađ Smөdөrvac i ljuba mu Jelena
Šetao se Đurađ i Jelena,
Po slavnome mestu Smederevu,
Al' Jelena Đurđu besjedila:
„Slavan Đurđu od Maćedonije,
„Hoćeš-li mi pravo kazivati, 5
„Što-li ću te danas upitati?“
Ali Đurđe Jeleni besjedi:
„Hoću, dušo, ako budem znao!“
- „Što ne rodi naše Smederevo,
„Rujnim vinom i pšenicom belom, 10
„Il' je s' mene il' je s' tebe Đurđe?“
I Jelena Đurđu besjedila:
„Nije s mene, već je s tebe Đurđe,
„Ja bih tebi pravo kazivala,
„Al' se bojim Đurđu gospodaru, 15
„Da mi ne ćeš što-god učiniti!“
Stade joj se Đurđe zaklinjati:
„O tako mi, Boga jedinoga,
„Ništa tebi učiniti ne ću!
„I tako mi, naša četir posta, 20
„I tako mi, tri živila sina,
„I patrona svetog Voznesenja,
„Ništa tebi učiniti ne ću!"
Onda ona stade besjediti,
Ona Đurđu među oči gledi: 25
„Možeš znati, Đurđu gospodaru,
„Kada služi sirota Đurica,
„Služio nas za devet godina,
„I Đurici službu ne isplati;
„Podiže se sirota Đurica 30
„I on ode u bela Budima
„I najmi se kod Hadži-Jovana.
„Služio ga za devet godina,
„Služio je dvore i djevojke,
„Pa te zove da ga venčaš Đurđe, 35
„I ti ode pa ga venča Đurđu.
„Lepo te je darivala kuma,
„Dala ti je gaće i košulju,
„Više zlata, neg' tanana platna,
„Nuz košulju zlaćanu, maramu 40
„I siniju od suvoga zlata,
„Na kojoj je zmija prepletena,
„U zubi joj alem-kamen dragi,
„Proću koga vidiš večerati,
„I dvanaest konja podkovati, 45
„U po noći kao u po dana!
„A ti kumi dara, ni uzdarja,
„Ni iz ruke zelene jabuke!
„Po tom malo vreme postojalo,
„Malo vreme godinica dana, 50
„Međ njima se muško čedo nađe
„Pa te zove da ga krstiš, Đurđe,
„Da bi-li se smilovao, Đurđe,
„Na krštenju da službu isplatiš,
„I ti ode, pa mu krsti sina. 55
„Lepo te je darivala kuma,
„Dala ti je gaće i košulju,
„Nuz košulju bisage dukata,
„I dala ti konja osedlana,
„Srebrnim ga sedlom osedlala, 60
„A zlaćanom uzdom zauzdala,
„A ti kumi dara, ni uzdarja,
„Ni iz ruke zelene jabuke!
„Po tom malo vreme, postojalo,
„Razbole se sirota Đurica, 65
„Pa te zove da ga prostiš, Đurđe,
„Da ga prostiš, da ga blagosloviš,
„Da bi-li se rastanuo s dušom.
„A ti ode, pa ga prosti, Đurđe,
„Ti ga prosti, on se rasta s dušom, 70
„Još Đurica, mrtav pod, pokrovom,
„Ti se kumi mašaš u nedarce,
„Ciknu kuma kao ljuta guja,
„A ti skoči kao zmaj planinski,
„Pa sagradi od kamena kulu, 75
„Baci kumu u kamenu kulu
„I sa kumom čedo prenejako,
„Pa zapali sa četiri strane.
„Gore kula a u kuli kuma
„I sa njome čedo prenejako. 80
„Kad su majki dogorele ruke,
„S prsima je zaklanjala dete!
„Kad su njojzi prsi dogorele,
„Kosama ga ona zaklanjala;
„A kada je vatra obuzela, 85
„Onda veli majka čedu svome:
„Trpi muke, moje čedo drago!
„Ako ću ti braću spominjati,
„Jadna više ni rodila nisam;
„Ako ću ti ujke spominjati, 90
„Jadna braće ni imala nisam!
„Bog nas žeže i sveti Jovane,
„Tako Đurđu ni Bog te ne znao!
„Nije s mene Đurđu gospodaru,
„Što ne rodi Smederevo belo, 95
„Što ne rodi vinom i pšenicom
„Nije s mene, već je s tebe Đurđe!“
Đurđe njojzi među oči gledi,
I 'vako joj tio besedio:
„O tako mi, Boga jedinoga, 100
„Da se nisam zdravo zaklinjao,
„Vera i Bog, sad bi poginula!“
