ĐULIĆI XXII
| XXII Pisac: Jovan Jovanović Zmaj |
| Đulići |
Vidiš, sad sam došô k tebi,
Da mi sine rujna zora,
Al’ zaludu, duša j’ moja
Otrovana od sumora.
Ne daj meni svoje ruke,
Kud ćeš u mrak srcem golim,
Okreni se, stegni srce,
Zaborav’ me, ja te molim.
Viš, ja nisam nikad plakô,
Ja sam gutô suze svoje, —
Gorke suze, bujna reka,
Potopiće nas oboje.
Ne daj meni svoje ruke, —
Malena si, nevina si...
Meni dođu strašni časi,
Dan mi smrkne, svet s’ ugasi.
Pa iz pakla mune sumnja,
A kad ona na što sine —
Strahota je onda videt’
Ljubav, veru i vrline.
U toj tmini, grozotini,
I tebe bi boli stisli;
A ja možda, što još nikad,
Izrekô bih crne misli,
Izrekô bih, gde se očaj,
Gde se život smirit’ može —
A ti, dušo, bezazlenko...
Oh, sačuvaj, blagi Bože!
Izvori
uredi- Jovan Jovanović Zmaj: Odabrana dela, knjiga 1, strana 198-199 , Matica srpska, Novi Sad.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Jovanović Zmaj, umro 1904, pre 120 godina.
|