LXV
Pisac: Jovan Jovanović Zmaj
Đulići



Ne vidi me, ja je smatram,
Bogu s’ moli, —
Ne moli se kâ što uči
Đak u školi.
 
Ne moli se kâ pobožnik
Posred hrama, —
Nestalo je, nema tela,
Daša sama.

Ne čuju se glasi, reči,
Struji misô,
Kroz koju je rajski tamjan
Zamirisô.

Prišô bi joj, ali ne smem
I ne mogu, —
Ta i ja se poizdalje
Molim Bogu.