ĐULIĆI LXIV
| LXIV Pisac: Jovan Jovanović Zmaj |
| Đulići |
Božić, Božić, mio danak,
Ko ga ne bi milim zvao,
Ko li ne bi vesô bio,
Ko se ne bi radovao!
„Evo kolač,“ starešina reče,
„Kolač treba seći, ko će s kim da seče?“
A veselo društvo ne misli se dugo:
„Nek njih dvoje seku, niko neće drugo!“
Kad poliše kolač vinom,
Pa srknuše, kâ šta treba,
Zastadoše, zbuniše se,
Duša im se uskoleba.
Jer otkako je sreća njima zacvetala,
Nikad nisu usta još na usta pala,
A poljubac prvi rad se uvek skriti,
Je li, moje lane, pa znadeš ga i ti!
Znaš ga i ti, lane moje,
Znaš, — jer ko ga ne bi znao,
Ko se ne bi njega sećô,
Ko ga ne bi spominjao!
A ja ovu pesmu izmislio nisam,
Tu si bila i ti, a bio sam i sam, —
Pa ako mi rečeš: je l’ njoj bilo milo,
Živo ću ti kazat’ kako j’ njemu bilo.
Izvori uredi
- Jovan Jovanović Zmaj: Odabrana dela, knjiga 1, strana 249 , Matica srpska, Novi Sad.
|