ĐULIĆI UVEOCI XVII
| XVII Pisac: Jovan Jovanović Zmaj |
| Đulići uveoci |
Što me ljudi glede tako
Što me tako prate svude?
Ta pred njima nisam plakô, —
Pa što mi se tako čude?
Ja im nisam pripovedô,
Moje bole, moje jade, —
A lice je moje bledo,
Bledo bilo od vajkade.
Ja pred njima nisam klekô,
Nisam prsa svoja bio;
Ja im nisam ništa rekô,
Ja sam hladna stena bio.
Ha — osmejak taj me seća,
Šta je čudno ovim ljudma —
To je ova kita cveća,
Što j’ na mojim vide grudma.
Oh, opros’te strani ljudi,
Oprosti mi, ledno doba,
Evo skidam s mojih grudi
Rosno cveće s — njena groba.
Ja se neću kitit’ cvećem,
Već ga kidam na odelke,
U knjigu ga, evo, mećem,
Te đuliće — te uvelke.
- Jovan Jovanović Zmaj: Odabrana dela, knjiga 1, strana 281-282 , Matica srpska, Novi Sad.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Jovanović Zmaj, umro 1904, pre 120 godina.
|