ĐULIĆI UVEOCI XLIX

XLIX Pisac: Jovan Jovanović Zmaj

Đulići uveoci

Lepo li mi opisuješ
Ono divno, silno more,
Kad maina dlanom mekim
Razgladi mu s čela bore.

Pa još noćca kad zaplavi,
Pa zatrepte zvezde milo, —
A tebi se tako čini,
Da se more s nebom slilo.

Ono more, što kad rikne,
Zadršću se daljni kraji. —
Ta strahota daklem ume
Da se stiša i zataji!

Ko ga gleda, ne bi rekô
Kol’ko s’ u njem mrtvih snova,
Kol’ko s’ u njem izgubilo
Želja, nada i brodova.

Oh, pričaj mi, pričaj jošte —
Grud se moja od tog širi,
Daklem more, silno more,
Tako ume da se smiri!?

Aoj, Bože svemogući,
Molim silu tvoju jaku,
Daj i meni — mojoj duši,
Površinu barem taku.

• Jovan Jovanović Zmaj: Odabrana dela, knjiga 1, strana 322-323 , Matica srpska, Novi Sad.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Jovanović Zmaj, umro 1904, pre 120 godina.