ĐULIĆI UVEOCI X

X Pisac: Jovan Jovanović Zmaj

Đulići uveoci

Zar ja ljubit’ više ne smem?
Zar se meni samo krati
Svoju dragu dragom zvati,
Uzdahnuti, osećati!?
Ko mi može ljubav ubit’,
Ma da j’ srce raskidano!
— Ja te ljubim, čedo moje,
Čedo moje, zakopano!

Ja ne umem želje kriti,
Ta želje nam život čine;
Ja još živim, a ko živi,
Taj za rajem svojim gine.
I ja ginem srcem živim,
I ja ginem neprestano —
Ja za tobom ginem zlato,
Zlato moje — zakopano!

Svakom sjaje jedna zvezda
Kroz tamninu gorkih jada,
Svakog teši ova zvezda —
A zar za me nema nada!?
Zar ti nisi uvek bila
Melem cveće mojih rana,
Zar mi nisi i sad nada,
Nado moja — zakopana!

Kad su bili časi zlatni,
Kad vremena behu srećna,
Ja sam imô mnogo vere,
— Al’ zar vera nije večna
Zar je vera što u jadu
Izneveri sirotana!?
— Zar te ne smem svojom zvati,
Vero moja — zakopana?

Ti si mrtva, moj živote,
Otišla si s ovog sveta,
Toj daljini nema mere —
Pa zar i to da nam smeta!
Neka pada nad i vera,
To mi ljubav, ne savlada —
Ja te ljubim, prazna senko,
I bez vere i bez nada!

• Jovan Jovanović Zmaj: Odabrana dela, knjiga 1, strana 272-273 , Matica srpska, Novi Sad.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Jovanović Zmaj, umro 1904, pre 120 godina.