ĐULIĆI UVEOCI IV

IV Pisac: Jovan Jovanović Zmaj

Đulići uveoci

Pođem, klecnem, idem, zastajavam,
Šetalicu satu zadržavam;
Jurim, bežim, kâ očajnik kleti:
Zborim reči, reči bez pameti:
„Ne sme nam umreti!“

Vičem Bogu: Ona je još mlada!
Vičem pravdi: Ona se još nada!
Anđelima: Vi joj srca znate!
Vičem zemlji: Ona nije za te!
Niotkuda nema mi odjeka, —
Vičem sebi: Zar joj nemaš leka!...
Idem, stanem, kâ očajnik kleti,
Opet zborim reči bez pameti:
„Ne sme nam umreti!“

Idem, stanem, pa mi klone glava
Nad kolevkom, gde nam čedo spava.
Čedo s’ budi, pa me gleda nemo;
Gledamo se, pa se zaplačemo;
Pa i njemu, kâ očajnik kleti,
Zborim reči, reči bez pameti:
„Ne sme nam umreti!“

Izvori

• Jovan Jovanović Zmaj: Odabrana dela, knjiga 1, strana 267 , Matica srpska, Novi Sad.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Jovanović Zmaj, umro 1904, pre 120 godina.