Зриновић бане
Књигу пише Зриновићу бане,
Тер ју шаље старој мајки својој.
„Бора теби, мила мајка моја,
Пошаљи ми тамбур у тамницу,
Јер ћу јадан тамбур ударати.“ 5
Када му је мајка разумила,
Пошаље му тамбур у тамницу.
Тамбур иде од Турка до Турка,
Нитко не зна тамбур ударати.
Већ се био паша домислио 10
Да ј’ в тамници Зриновићу бане,
Који знаде тамбур ударати.
„Донесте га њему у тамницу,
I он знаде тамбур ударати."
Кад је јунак тамбур ударао, 15
Чути га је све до Цариграда,
Танка гласа преко Цариграда.
Зачула га Бенговице млада,
I говори Зриновићу бану:
„Што цвилујеш, Зриновићу бане? 20
Што је теби преминула мајка,
Ал се теби љупчица удаје?"
Одговара Зриновићу бане:
„„Није мени преминула мајка,
Нит се мени љупчица удаје, 25
Нит сам жењен нит ћу се женити,
Већ ми мислит, како ћу умрити
I камо ће моја душа поћи.““
Ал му вели Бенговице млада:
„Не цвил зато, Зриновићу бане! 30
Ко ћеШ ти се за ме оженити,
Ја ћу шетат в биле дворе моје,
Покраст хоћу све Бенгово благо
I његову дивну кабаницу.“
Одговара Зриновићу бане: 35
„С добре воље, Бенговице млада.“
Она шеће ва своје дворове,
Покрала је све Бенгово благо
I његову дивну кабаницу.
Украла је три коње бегове. 40
Јенога је златом накрцала,
А другога руха дивојачка,
А третога зајахала млада.
Па се шеће ва шкуру тамницу
I дозивља Зриновића бана: 45
„Ај на ноге, Зриновићу бане,
Шећимо се в билом двору мому!“
I стави га уза се на коња.
Кад су пришли мало спонаприда,
Цвили, плаче, Зриновићу бане. 50
Ал му вели Бенговица млада:
„Што цвилујеш, Зриновићу бане,
Што си јунак ожењен, јуначе?
Ко си, јунак, ожењен, јуначе,
Узми мене за брајела твога, 55
Ал за кога од рода твојега!“
Одговара Зриновићу бане:
„Нисам јунак ожењен, јуначе,
Већ је близу дујан[1] хладневоде
На дујану Турци од крајине, 60
Не ћемо знат с њими говорити,
I они нас могу погубити.“
Ал му вели Бенговице млада:
„Не цвил зато, Зриновићу бане,
Покрит ћу те црљеним аграмом, 65
Рећи хоћу Турком од крајине:
„„Хитро мени прибродите бана,
Ал ми га је зубак заболио!““
Кад су они бана прибродили,
Васпед цвили Зриновићу бане. 70
Ал му вели Бенговице млада:
„Што цвилујеш, Зриновићу бане?
Што си јунак ожењен, јуначе?
Ко си јунак ожењен, јуначе.
Узми мене за брајела твога, 75
Ал за кога од рода твојега!“
„Нит сам јунак ожењен, јуначе,
Нит се мислит мени оженити,
Већ ми мислит, како ћу умрити,
I камо ће моја душа поћи.“ 80
Кад су пришли мало спонаприда,
Близу двора Зриновића бана,
То ј’ на двору јена стара мајка.
I говори Зриновићу бане:
„Бора теби, јена стара мајка, 85
Јели добро в билих двори мојих?“
Одговара јена стара мајка:
„За свих добро, а најхује за те,
Јучер су ти 'љубу закопали."
Одговара Зриновићу бане: 90
„Ни ме брига, душо моја, за те,
Кад ја имам другу љубу за ме.
Стј Жижа, бр. 69. од Марије Карчић из Унија.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
