Зресал ми је зелен бор,
за њен везен зелен коњ,
ки га јаше дивојка.
Под њом зресла јабука,
к њој доходи њеј отац: 5
»Дај, дивојка, јабуке!«
»Нису за те згојене!«
К њој доходи њени брат:
»Дај, дивојка, јабуке!«
»Нису за те згојене!« 10
К њој доходи млад јунак:
»Дај, дивојка, јабуке!«
»За те су се згојиле,
нису ’д витра стучене,
ни од сунца згорене, 15
нег од хлада хлајене!«
Запис: Мартинчићи, 6. VIII. 1952., I.
Матетић-Роњгов, нот. ркп. ИНУ 148, бр. 3.
Казивала Марија Пужар »Мацуљка«,
80 год., рођ. у Мартинчићима.
1. Јардас, ркп. ИНУ 79, бр. 12. Почетни стих: »Зрасал ми је зелен бор«.
2. Јеленовић, ркп. ИНУ 97, бр. 8. Почетни стих: »Зресал ми је зелен бор«. Варијанта, која се једним дијелом натјече с нашим примјером, само није цјеловита као он.
Референце
Извор
Истарске народне пјесме, уредио, написао увод и прозумачио Олинко Делорко, Институт за народну умјетност, Загреб, Народно стваралаштво Истре, књига 2, 1960., стр. 62-63.
