* * *
Зао језик и милостиво срдце
Драго драга умиљено зваше.
Што ме зовеш? не оженија се!
Мене просиш, другој прстен носиш;
Мене питаш, а другу дариваш;
Ал ни то ми не би жајо било, 5
Ал ме жајо да си се фалио,
Да си мпје лице објубио:
Ако си ми објубио лице,
Није лице при лицу остало:
Ако си ми кад јабуку дајо, 10
Јабука је дићиња забава;
Ако си ми кад наранчу дајо,
I мене је мајка наранчала;
Ако сан ти кошуљу опрала,
Сирота си јер не имаш мајке; 15
Ако сан ти прчин загладила,
Сирота си јер селе не имаш.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
|
|
Референце
Извор
Марјанска вила, или Сбирка народних пјесама, скупљених у Спљету по Дујму Срећку Караману, У Спљету, Брзотиском Анте Заннони-а, 1885., стр. 30-31.
