Замукни сва хвала тихога славица

Замукни сва хвала тихога славица
Писац: Џоре Држић

* * *

Замукни сва хвала тихога славица
   и сва чâс остала летуштих јур птица;
замукни сва слава по мору ка слове,
   сирена гиздава појући кад плове,
ар слишам и видим да гласом нî друга5
   тој вили ку слидим како све ње слуга;
ни нигдар би чувен ни ће бит липши глас,
   ни толи још љувен да има већу слас.
Нарав се зачудив сам себе прикори
   ер, велми све трудив, такмен глас не створи.10
Мњу није земаљски ни на сај свит створен
   нер с небес анђелски, рајом је узорен;
тер би дан тој вили, умрли да знају
   ку милос Бог дили прид собом у рају,
да се свак утече и сили к њему доћ15
   и у свем да рече прем свасма сај свит оћ.

Извор

Стари писци хрватски, књига 33, Џоре Држић: Пјесни љувене, страна 19-20, Југосалавенска академија знаности и умјетности, Загреб 1965.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.