[Задужи се Хасан ага, харан бекрија]
Задужи се Хасан ага, харан бекрија,
У механи с хабабима пијућ ракију,
Задужи се триста гроша и триста дукат’.
Па он иде своме двору, своме бијелу,
Па говори својој мајци, старој кадуни: 5
„А бога ми, моја мајко, стара кадуно,
Дужан сам ти триста гроша и триста дукат.
Да те водим у чаршију, да те продајем,
Да ја узмем триста гроша и триста дукат.“
Ту се деси вјерна љуба Хасан агина, 10
Па говори Хасан аги харну бекрији:
„А бога ти, Хасан аго, харан бекријо,
Дедер узми ти менека, за руку биелу,
Па ме води у чаршију, па ме продаји,
Па ти узми триста гроша и триста дукат’: 15
Љубу 'ш стећи кадгод хоћеш, — мајку никада.“
Послуша ју Хасан ага харан бекрија,
Па он узе своју љубу за руку биелу,
Па је води у чаршију, те је продаје.
Купује ју Крзлар аго из Цариграда: 20
За њу даје триста гроша и триста дукат’,
Па је води своме двору, своме бијелу.
Кад је било по акшаму четир сахата,
Проговара Крзлар аго из Цариграда:
„А бога ти, вјерна љубо Хасан агина, 25
Дедер стери ти јатаке, да ми спавамо.“
Љуба шути, оком стрила, сузу пролива.
Питао ју Крзлар аго из Цариграда:
„Шта је теби, вирна љубо Хасан агина?
Што ти шутис, оком стрилаш, сузу проливаш? 30
Ил ти жалиш Хасан аге, харна бекрије,
Ил ти жалиш биелих ђвора Хасан агиних,
Ил ти жалиш старе мајке Хасан агине?“
„Проговара вјерна љуба Хасан агина:
„А бога ми, Крзлар аго, из Цариграда, 35
Ја не жалим Хасан аге, харна бекрије,
Нит ја жалим биелих двора Хасан агиних,
Нит ја желим старе мајке Хасан агине,
Већ ја жалим свога брата, једног једитог
Име му је, Крзлар аго, — баш ко и теби." 40
Ту се братац и сестрица лахко познали.
Поручује Крзлар аго из Цариграда,
Поручује Хасау аги харну бекрији:
„Ходи амо, Хасан аго, харна бекријо,
Води своју вјерну љубу, — моју сестрицу, 45
Поклањам ти триста гроша и триста дукат.“
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
