Зачинка IV
Писац: Игњат Ђурђевић



* * *


ЗАЧИНКА IV

     РАДМИО СВЈЕТУЈЕ ЉУБМИРА

Свјетоваше придрагога
   Радмио пастијер друга свога,
гдје се бјеше при кладенцу
   састо ш њиме дубља у сјенцу:
»О Љубмире, твê љувено 5
   што ти 'е лице приображено
у прољеће твоје било
   како у русе руменило,
а у блиједу твому лицу
   само гојиш сад ружицу? 10
Виноград си вас посјеко,
   пси ти пусто лочу млијеко,
коштраву ти њива плоди,
   у ништа ти љето отходи;
пчеле ти се већ не роје, 15
   неплодно је стадо твоје;
пшеницу ти мрави плијене
   сред ливаде непожњене;
дубље ти је посјечено,
   воће расте неохаштрено; 20
стаду његда придрагому
   вук је сада пастијер твому;
друзи у стане своје вуку
   твоју стоку, твоју муку.
Изгледај се како ради 25
   окон њиве Љубмир млади! —
Виноград је друзијем храна,
   зграда 'е теби неокопана.
О Љубмире, о Љубмире,
   ево т' божје и ме вире — 30
скоро ћеш се хтјет кајати,
   а времена нећ имати!« —
Одговор му Љубмир не да,
   кроз око га нег погледа:
»Љубица је — рече — крива 35
   свему тему, и све ужива;
ја је љубим и љубит ћу,
   за њу живот изгубит ћу,
остало ћу све пустити,
   а само ћу њу љубити.«40



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Игњат Ђурђевић, умро 1737, пре 287 година.