Зач правде, мој Боже, љубави овој ни
* * *
Зач правде, мој Боже, љубави овој ни,
тер тужит не може кому се криво мни?
Још праве напокон да птице и звири
ти стави под закон и правдом самири;
сада се движе глас да љубав још раби, 5
љувено да облас од свита сву зграби.
Море свит опустит тер остат сирота,
да ли ће допустит твоја тој доброта?
Видиш ли да младос тај љубав сву спржи
тер од сто у радос једнога не држи? 10
Најлише живот мој, ки за час радости
прија дуг непокој у својој младости.
Да мој плач наполи смишан је с весел'јем,
не би ми сад коли плакати с дресел'јем;
ох, али да је труд ки могу трпити, 15
сила ми прид твој суд не би сад вапити:
дану ме јак звир лав тај љубав размаче,
тој, вируј, ни љубав, гди на њу свак плаче.
Буд' што јес, мој Боже, скрати туј вел'ју моћ,
одко свит не може тој моћи врха доћ.20
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
|
