Вукашин алити Љубав питур — Ле Сицилиен оу L'Амоур пеинтре/8
| ←Шена седма | Вукашин алити Љубав питур Писац: Молијер Шена осма |
шена девета→ |
Коштица (канта): Гди год види своју госпоју
један стрављен вене и блиједи,
и љубавник лијепу своју
свако у мјесто вјерно слиједи.
Ну њу драги вику саму
не оставља; стража клета
противи се свому пламу
и свуд његов ступај срета.
I начину по ниједному
разумјет се не да њима,
нег што ћуте срцу у свому
изговарат само очима.
Ах, видје ли небо икада
по удесу силну кому
сличну муку овој сада
једном срцу љувеному?
*
Скјаве: Цхирибирида, ухала!11
стар бона турца,
нон авер данара.
Ти волер цомпрара?
ми сервир а ти,
се пагар пер ми:
фар бона цуцина,
ми левар маттина,
фар боллир цалдара.
Парлара, парлара:
ти волер цомпрара?
*
Коштица: Ово је болес вај прихуда
која срце мучи одвише
љубавнику свога од труда
под ком свакчас душа издише.
Ну прилијепа кâ га трави
луда од страха вил не преда,
замјенитом нег љубави
с добријем оком љубав гледа.
I све ње су честитости
да не узмнажа плам љувени,
и да свудјер ње л'јепости
ти су уздаси посветјени.
Згодит ће се брзо даке
да ће уживат своју разблуду
и пак чинит руге сваке
за речену чувњу луду.
Скјаве: Цхирибирида, ухала!
Стар бона турца,
нон авер данара.
Ти волер цомпрара!
Ми сервир а ти,
се пагар пер ми:
фар бона цуцина,
ми левар маттина,
фар боллир цалдара.
Парлара, парлара:
ти волер цомпрара?
Вукашин: Музувијери дражи, знајте,
добавит ће ласно вами
та зачинка кû пјевате
сто притока по леђами.
Цхирибирида, ухала!
Ми ти нон цомпрара,
ма ти бастонара,
се ти нон андара.
Андара, андара,
о ти бастонара.
Пази, који су ово музувијери! Уљез'мо у нашу кућу; њешто се размислих тер већ не иђем на посо, а њешто се стискива и по небу, страх ме од године. (Коштици) Још си ту, харанзадо! нек те најдем други пут овдје!
Коштица: Да добро; кад је тако, знај да мој госпар махнита за њом и не има веће пожуде нег јој указат љубав коју јој носи; и само да она устјебуде, он ће је узет за своју жену.
Вукашин: Де добро, кажи му да му је баш жирим и раним за њега.
Коштица: Имат ћемо је, оли хоћ' оли нећ.'
Вукашин: Како? шта? телбизу ...
Коштица: Говорим ти, имат ћемо ти је у браду.
Вукашин: Ако уфатим ...
Коштица: Можеш јој чинит стражу колико хоћеш: заклео сам се да има бит наша.
Вукашин: Е, пушти мене, имам те дофатит, и допашћеш ми до шака без да се ја и трудим трчат за тобом. Улових те, не старај ми се.
Коштица: Уловит ћемо ми тебе; она ће бит наша жена; то је веће ствар, може се ријет, учињена. Оли имам погинут кô ниједан човјек, оли ти је имам доклат.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Молијер, умро 1673, пре 351 година.
|