Вукашин алити Љубав питур — Ле Сицилиен оу L'Амоур пеинтре/3

Вукашин алити Љубав питур
Писац: Молијер
Шена трећа


Шена трећа


Ову шену кантају три музика.

 
     Први мужик: Сред пустоши ако миле
                      покој сметам твој жудјени
                      и кроз тужбе моје и цвиле
                      вај ти одкривам ки је у мени,
                 прости, ер душе мê стрављење
                      када немир мој приљути
                      и хрид ова чује од мене
                      мним да ће се разпукнути.
     Други мужик: Овијем лузим птостраниме
                      нетом сунце дан објави
                      птице гласим веселиме
                      драгос поју све љубави.
                  А прихуде ја сред чести
                      ваздан сузе грозне лијевам
                      и цијећ горке мê болести
                      мој несрећни вај припијевам.
                  Ах, Зеленко мој срчани.
     Први мужик: Ах привјерни мој Мил'јене.
     Други мужик: Прем ме убитно љубав рани.
     Први мужик: Већма удес коље мене.
     Други мужик: Свеђер глуха на мê плаче
                       Ловорка је нехарница.
     Први мужик: Зло ме гледат свак час заче
                       срцу у свому мâ Љубица.
     Сви заједно: О удесу прем немили,
                       худијем вилом тач на свити
                       зашто силну моћ удили
                       свачја срца затравити?
     Трећи мужик: Љубовници прем несвјесни,
                       није разборство, разлог није
                       трајат данке у љувезни
                       гди користи вику није.
                  Љубовника вик немиле
                       ћуди оштрина не притеже,
                       а доброта благе виле
                       свако срце силом веже.
                  Сто по нашијем дубравами
                       млад обљубих лијепијех вила,
                       срећни бјеху моји плами
                       чим свака ме вил љубила.
                  Ну кô тигра ако која
                       узпроходи с мном опако,
                       с њом ће имат младос моја
                       срце од тигре свеђ једнако.
 


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Молијер, умро 1673, пре 351 година.