Вукашин алити Љубав питур — Ле Сицилиен оу L'Амоур пеинтре/15
| ←Шена четрнаеста | Вукашин алити Љубав питур Писац: Молијер Шена петнаеста |
Шена шеснаеста→ |
Вукашин: Као, госпару? Море ли биват да ни вами не иђу њеке ствари по срцу кад виђате у женами и да се толико мучите и срдите? Ја мнијах досад да смо већ ми само таки и да нико други не знаде за ту немоћ.
Џоно: Ми смо веће пута у ти конат немоћнији од вас, и кад је ко од нас џиљоз, џиљоз је дваес пута веће него ви Левантини. Вјерује зличина да се је веће сачувала у тебе, ма си ти чоек разложит, који нећеш похулит ер хоћу да узмем моје освете супроћ њом. Пусти ме, драги, да учиним оно од чеса је достојна.
Вукашин: Иђи, мани ти, не хити, молим те. Бре није те увриједила да се имаш тако срдит.
Џоно: Величина од једне оваке уврједе није у стварима које се чину него у онему што није послушала што сам јој наредио; и у овезијем послима, оно што није у себи него ствар од ништа, учини се та ствар од ништа јака кривина кад ти је забрањена.
Вукашин: Каоно је она казала, све што је учинила, било је неоте; и ја те насврху молим да се ви лијепо смирите каоно Бог заповиједа.
Џоно: Како? ти си вас за њу? ти који толико гледаш у ове ствари?
Вукашин: Јест, фатам се за њу; и ако ме хоћеш почастит да ти останем харан, ти се имадеш заборавит од свега и бацит све за плећи, тер се лијепо смирит и мирбозит с њоме. Ово је један хатор кога просим од тебе и кога ваља да ми погодиш, и заер ћу познат по тему јесмо ли јарани, како бих рад да смо вавијек.
Џоно: На ти начин не могу ти ништа закратит, учинит ћу све што ви хоћете.
|