Из далека вртари смо
дошли сада, о госпоје,
не за друго нег чули смо,
да имате перивоје,
и тежака — да иште свака, 5
ки би хтио — и умио
прид ним стати — и тежати;
ми смо јаци много, и млади,
вјешти врту кад се сади.
Нас на службу ако ћете, 10
у то ми смо хитри веле,
мирне теком све бићете,
како бисте саме хтјеле,
јер се овди — не находи,
тко би боље — ваше воље 15
испунио — и смирио,
него ови ми пет само,
што врт хоће, који знамо.
Ваш перивој лотра неће,
у свој ласти који лежи, 20
нег мотику ки не одмеће;
дневи и ноћи који тежи.
Ми тежаци — нијесмо таци,
без тежања — није нам стања,
сваки хити — к послу ити, 25
а ви ћете,добро знати,
кад почнемо пословати.
Потреба је, да најприје
уложи се многа мука,
и коштрава сва изрије, 30
да не остане нигдје струка,
да се окоси — што се проси,
да је поток — сваки дубок,
нека воде — боље исходе;
тој ће учинит наша снага, 35
и служба ће бит вам драга.
Кад од сједбе дође вријеме,
опета се све притежи,
и ушије добро сјеме,
нека у земљи веће лежи, 40
пак се ради — да се усади,
стави колац — вас у долац;
без дубине — расад гине;
што усије нас кигоди,
све проникне и све роди. 45
Кад се усади и усије,
о воћу се тађај ради,
тер питомо које није,
узме, тер се све присади
на ко'е хоће — тежак воће, 50
и на штитак — и на писак,
и у процијеп — присади лијеп:
ми имамо гвоздја така
за присадит воћа свака.
Ако воћка род узмеће, 55
то је узрок од нездрави,
очистит се тај час хоће,
од теј зледи да оздрави
и да пупак — учини пак,
и плод буде — да се усчуде, 60
од налога — толикога,
родити ће воће ваше,
гди узраби гвоздје наше.
Тијем немојте ништа друге
на туј службу ви искати; 65
ми вам ћемо бити слуге,
и срчано пословати.
Свака нек свој — тијем перивој
нам не крати — указати,
троскот веће — да се измеће, 70
а вјерујте, да о плати
ми нећемо ријечи имати.
Сврха.
