[Возила се шарка мала барка][1]
Возила се шарка мала барка,
пуна барка свиле и бумбака
и у њозји девет дивојака,
до по дана липо вриме било,
од по дана бура и фортуна, 5
утопи се шарка мала барка
и у њојзи девет дивојака,
све дивојке на крај испливале,
само није Аница дивојка,
она виче из мора думбока: 10
„Ако би се који јунак наша,
да би мене младу извадија
дала би му обљубити лице!"
То дочује млад Павле златаре,
па ми свуче свилене доламе, 15
па и' баца на зелене траве,
а обуче танке бумбажине,
па се баца у морске дубине
и извади Аницу дивојку.
„Сад дај, Ане, шта си обећала?" 20
„„Кога сам ти јада обећала?""
„Обецала дат љубити лице!"
„„А бора ти, млад златаре Павле,
ми смо овде крај сињега мора,
видит ће нас од мора морнари, 25
па ће мојој повидити мајци,
кад дојдемо у гору зелену,
љуби, Павле, колико ти драго!""
Кад су дошли у гору зелену:
„Дај, Анице, ча си обећала!" 30
„„Кога сам ти јада обећала?""
„Обећала дат љубити лице!"
„„У гори су велики чобани,
па ће мојој повидити мајци,
ход' одимо моме билу двору, 35
у њем љуби колико ти драго!""
Кад су дошли Аничину двору
рујног га је напојила вина,
и дала му круха за појисти
комад круха и главицу лука. 40
„Ајде, Павле, биле пасти овце,
када не знаш љубити дивојке!"
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
