[Возила се шајка мала барка]
Из Ровињског Села
Возила се шајка мала барка,
у њој сједи десет дјевојака,
испливало девет дјевојака,
ал не сплива Јаница дивојка,
него виче из дунбине мора: 5
„Тко би мене из воде ’звадио,
дала бин му бијело лице своје,
нек га љуби колико му драго!"
А то чује Ивану, златаре,
па се свуче до танке кошуље, 10
стисне очи, па у море скочи,
и извади Аницу дивојку.
„Сиди, Анка, да ти лице љубим!"
„„Не љуби се покрај мора лице,
јер би мене морнари видили, 15
па би мојој мајци повидили,
нег ми појмо у гору зелену,
онде љуби колико ти драго!""
Кад дојдоше у гору зелену:
„Сједи, Анка, да ти лице љубим!" 20
„„Не љуби се у горици лице,
јер би мене пастири видили,
па би мојој мајки повидили,
нег ми појмо билом двору моме,
онде љуби колико ти драго!"" 25
Кад дојдоше билом двору њеном:
„Сједи, Анка, да ти лице љубим!"
У двор скочи па зазивље мајку;
„Мајко, струни торбу струњавицу,
ум’јеси му бијелу погачицу, 30
нек он љуби белу погачицу,
кад ни знао мене дјевојчицу!"
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
