Воза године 1825.
На ијаду и осан стотина
Дваест и пет сувишје година
Стопру бише истекло пролиће
I процвало по долинан цвиће;
Књиге пишу од Сплита господа, 5
Арваскога славнога народа,
Једну шају до Макарске града,
А Трогиру другу од запада,
Трећа трче к Фару од истока,
А четврта до брашког отока. 10
Ш њиман зову све ближње крајине,
Омишане јошће кођ Цетине
Да мороаре дигну изабране
На приморске бродове лагане;
Нек од двајест ногу нису мање, 15
По шест весал нека мећу на ње,
Пак до Сплита нека се потруде
Кад светога Дује дернек буде;
Да ће стару игру пробудити,
Прико луке да ће се возити, 20
Који први крају буде прићи
Да ће липо дарован отићи.
Кад крајине књиге разумише:
Фарани се многи приправише,
Ник' избиру по крају бродове, 25
Ник' избиру, тере граду нове,
Једни палце брза весла тање,
Ники штропе тврду за уздање;
Једни машту, други подмазују,
Ники туку, ники прилврдјују; 30
Справјају се, свакако се мучу,
А ники се наше возит ућу.
У Макарској само се не справја,
Нити граду, нити се направја,
Нит се куша, нит се изабиру, 35
Свак почива и стоји у миру.
Па када се у свен припавише
Билон Сплиту удји зајидрише.
Седми данак маја близу бише
Макарани ништа не справише. 40
Ка' то види Челебић Иване
Зове дружбу своју макаране:
„Оте к мени да се напијемо,
„Пак потврдит дику отиђемо."
Кад су њега дружба разумила 45
Крв у њиман бише узаврила;
Први скаче Челебић Иване
Да управја младе макаране.
За њин скочи Главичић Шимуне,
За Шимунон Буцела Антуне. 50
У брод скаче и Главичић Иве,
А Башковић Мате с руке ливе,
I Беретић Бартуле за њиман,
Мијо Чепо и он пак за свиман.
Ту се брже носе палци, штропи, 55
Тере вуку весла и конопи,
Од наглости и велике прише
Не знадише што они чинише;
Кад ји види Размиловић Фабијан,
Велик човик, висок ка и јаблан, 60
Пак он рече : „Амо возит ш' њима.
„Биће, браћо, нами дика свима!
„Славу нашу да ми потврдимо,
„И јунаштво њиово видимо;
„Драга браћо, ми смо од Вароша, 65
„Свети Дује на добро нан доша!
„Па кад виде сплитскога арвата
„Нек се одма сакрију за врата.
„Јер не знаду какви су сплићани
„За возити на гласу морнари, 70
„Дојдоше нан, ето, макарани
„И рекоше: Што чине сплићани?"
Памет бише у њин узаврила
Кад је њега дружба разумила.
Ту се брже носе палци, широпи, 75
Тер се вуку весла и конопи;
Ту се друго ништа не избира
Вен све само што ин се намира.
Да како ји браоани згледаше
Страј у срцу одма показаше, 80
Кад видише она весла чудна
Сама мисал бијаше ин трудна
Једа би ји спалца подизали,
Камо ли би с њиман управјали.
Падоше јин уши до рамена 85
I есташе ко стина студена:
„Ча, по Бога! ово јесу лави!"
Сви рекоше, а и јуди прави!
„Ми ајдемо ш њиман завеслати
„Ако ћемо иза њи остати! 90
„СпИићани су за возит делије
„На мору су дика Далмације.
„А на суву јаки галијоти —
„Добро знаду, како прави проти;
„Ко ће моћи ш њиман се возити, 95
„Драга браћо дику им однити?
„Прије би се они избројили
„Него ли се возит нас сирашили!"
На коналу свиман сињал бише
Баш окле се возит имадише. 100
Од Сплита се била одилише
Ка сри' мора ди јин сињал бише,
Баркаца се ш њиман упутила,
А када је на сри' мора била:
Сви се броди у ред поставише 105
I липо се они направише.
У Фабјана стршно весло бише:
Тресет ока, ни мање ни више!
Вируј, побре, тако перо пише,
Не ћуди се, јере тако бише, 110
Из баркаце њиман заповида
Да се вози, који море прија.
Сплићани се складно завезоше,
Сви остали скупа отидоше.
Сплићаниман бише срића добра, 115
Варошанин дика бише многа:
Како сокол сам лети и стоји
Јер се свака тица њега боји,
Рекао би да су ципли лаки,
А други су назад ка и раки; 120
Кано јато ципала низ море
Сад пливају, сад доли заноре.
Грме весла на около брода,
Назад, наприд, свуда пини вода,
Брод се тресе, мора стоји ука, 125
Стоји ћудо сакупјена пука —
Како се је дружба отиснула
Да је не би муња обсиуула.
Варошани први одвезоше
I прилипе даре однеспше. 130
Остадоше сви позвани тужни,
Погрдјени, срамотни и ружни.
I горе су ту жалости биле —
Јер су многи тад добили киле.
Дар се даде морнариу сплићанин, 135
А погрда осталин позванин,
Од колина до колина сада
Нек се пива од града до града!
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
