Вјерност љубе Краљевића Марка
Хвалио се Краљевићу Марко
да у њега Јеле, љуби вирна,
да му љуби липа и висока,
да је више мудра и паметна,
да је нитко приварио није, 5
нити ће је игда приварити.
То зачуло турско момче младо,
турско момче из цареве војске.
„Хвалисав[и] Краљевићу Марко,
хајдемо се окладити, побре, 10
ма о ништа већ о главе наше,
да ћу твоје приварити љубе.
Дај ми, Марко, коње испод себе
и дај мени све одило своје
и дај мени калпак перје свитло 15
и бријату од мегдана ћорду,
ја ћу поћи билу двору твому,
пииварит ћу Јелу, љубу твоју!"
А ино се Марку не могаше,
штогод пита, то му Марко даје: 20
даде њему коња испод себе
и даде му све одило своје
и даде му калпак перје свитло
и бријатку ћорду од мегдана.
Оде Туре Краљевића двору. 25
Кад је био двору на погледе,
гледала га љуба Краљевића
са пенђера од куле бијеле,
по имену слугу дозивала:
„Имбрајине, вирна слуго моја, 30
ето иђе Марко господаре!
Коњиц је бо, не знам је ли Марко,
ти ишетај пред бијеле дворе,
ти под Марком дај прихвати коња,
коња примај, за здравље га питај. 35
Не везуј га гди га Марко веже
већ га вежи гди га гости вежу,
ћорду вишај гди гости вишају.
Ако буде господаре Марко
рећ ти хоће: ’Вирна слуго моја, 40
ниси нигда туде веза коња,
немој ни сад, вирна слуго моја!’"
Кад то чуо слуга Имбрајине
он пошета прид бијеле дворе
па под Марком прихваћао коња. 45
Коња прима, за здравље га пита:
„Јес л здраво, господаре Марко,
јеси л здраво, јеси ли уморан?"
„„Здраво сам ти, вирна слуго моја!""
Па разјаши добра коња свога 50
па ушета у бијеле дворе.
У двору је љубу налазио
па је хваћа за бијеле руке
па је води на душеке меке.
Говори му љуба Краљевића: 55
„Лош полакше, господаре Марко,
досад си ми с војске долазио,
у подне ме нигда љуби ниси,
нећеш ни сад, вира ти је моја,
већ почекај док с ухвати нојца!" 60
Кад видила љуба Краљевића,
у ње бише млада робињица,
робињицу богом заклињала,
не би 1 с Марком ноћцу приноћила.
Да ћ’ јој дати дви манине златне 65
и још к тому небројена блага.
Робињица ино не могаше,
с младим Марком ноћцу приноћила,
с миром спаше ноћи до поноћи,
а када л је од поноћи било, 70
пробуди се турско момче младо,
не љуби јој била лишца њез’на,
нег јој риже десне плетенице,
скидива јој дви златне манине
па побиже иза бијела двора. 75
Оћутила љуба Краљевића,
за њим млада у потиру пође.
Кад је доша у цареву војску,
виче момче иза свега гласа:
„Хвалисав[и] Марко Краљевићу, 80
сад се хвали вирном љубом својом
да је нитко приварио није
нити ће је игдар приварити!
Ево њез’на десна плетеница
и ево јој дви златне манине!" 85
Говори му Краљевићу Марко:
„Богом брате, турско момче младо,
хајдемо се понапити вина
прије него ја изгубим главе.
Ни у моје, ни у твоје здравље 90
већ у здравље Јеле љуби моје!"
Још ми Марко у ричи бијаше
у та доба љуба Краљевића,
на Марка се засмијала млада.
Говори јој Краљевићу Марко: 95
„Што се смијеш, вирна љубо моја,
кад сам сада изгубио главе!"
Она њему одговара млада:
„Зашто, Марко, мили господаре?"
Тада Марко њоме бесидио: 100
„Гди је теби десна плетеница,
гди ли су ти дви златне манине?"
Кад то чула љуба Краљевића,
пустила је косу низ рамена:
„Ево ми јих, Марко господаре, 105
а што ли су дви златне манине,
дала сам јих мојој робињици,
да би ш ињиме нојцу приноћила
и још сам јој обећала блага!"
Кад то види Краљевићу Марко 110
он повади ћорду од мегдана
и погуби турско момче младо
па се врати двору унатраге,
а с Јелином, вирном љубом својом.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
