Венере и Адон/Пети призор
| ←Четврти призор | Венере и Адон: Писац: Марин Држић Пети призор |
Шести призор→ |
КОЈАК
Брате Вукодлаче, али спиш али бдиш?
ВУКОДЛАК
Ах, не спим, Којаче! Али ме не видиш?
Нити га могу спат ни што сад биједан
видисмо могу знат али 'е биљ али сан.
Мнократ сам кон воде видио гди виле
таначце изводе каконо сниг биле;
ма ова чудеса ја не чух ни видих.
КОЈАК
Њешто је с небеса!
ВУКОДЛАК
Ја т' мало не умрих
од страха, брате мој.
ВЛАДЕ
Да што велиш мени
тужној Влади твојој? У мени духа нî!
Биједна ишла слидит синка несвијеснога, -
нећу т' ми т' жива бит до станка, јаох, мога.
ГРУБИША
Вох, маје! Лијепа ти бијеше она златна вил,
мило ти гледати бијеше ње образ бил!
Ти се си страшила, ње липос а мени
срце је ранила у гори зелени.
Богме ћу к њојзи поћ да јој сам за слугу,
а тебе ћу овди оћ с дружином у лугу.
ВЛАДЕ
Јаох мени, што је тој, ке ли су бесиде?
Несвијесни синко мој, гдје ли хоћ' да се иде?
КОЈАК
Мај, ту враг, с дјететом! Што ћемо још видит?!
Пођ' ми ти игром том, - нећу те ја слидит.
ВУКОДЛАК
Што? Мајде, нека иде! Теј виле љубене,
Грубишу кад виде, остаће смамљене!
ГРУБИША
Једа сам како и ти, курвин Гризивино,
ки не умијеш пити него гристи вино?
ВЛАДЕ
Да ли хоћ, синко мој, у мени душице
што 'е остало мало овој, да пустим с тужице?
ВУКОДЛАК
Небоге Маруше! Остаће цвилећи,
неће им бит душе Грубишу желећи;
проклинат ће виле које су љубави
Грубишу стравиле у пустој дубрави;
а јунак Грубиша с вилам ће уживат,
а биједна Маруша сузе ће проливат.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Марин Држић, умро 1567, пре 457 година.
|