Венере и Адон/Осми призор
| ←Седми призор | Венере и Адон: Писац: Марин Држић Осми призор |
КОЈАК
Брате Вукодлаче, што се овој сад чини?!
ВУКОДЛАК
Ја т' не знам, Којаче, у мени душе нî
од страха, брате мој, нит умим што казат!
КОЈАК
Није здраво мјесто овој, нека ти 'е Вуле, знат;
овди су прем виле њекад, стари веле,
Миљенка стравиле, Радата узеле!
Радата старога старци га сви знају,
Радата од кога чуда сповиједају;
дјетеце с крилама ходе по дубрави
с луком и стрилама Радата затрави.
Тај Радат слиђаше бијелу вил по горах,
а од људи бјежаше јак прид пси јелин плах.
ВУКОДЛАК
Оно и ми дјетета видисмо с крилама.
КОЈАК
Она мала сјета вазда опћи с вилама:
ини му није стан нег прси од виле;
одтоле ноћ и дан трати своје стриле.
Кога одтле устрили, сви стари говоре,
вас живот тај цвили, а оздравит не море.
ВУКОДЛАК
Знаш ка је? Жî ти ја, покли смо сви моћни,
одовле пођ'мо тја, - овди нам стана нî!
Грубиша, двигни се, у зао час се оженио, -
стан' гори, отреси се, ти с' витез вазда био!
ГРУБИША
Смије ли се, јаох, мени? Вох, маје, што чиниш?
ВЛАДЕ
У мени духа нî, синко, - али не видиш?
ВУКОДЛАК
Грубиша, ходимо!
ГРУБИША
Не могу никуда!
КОЈАК
Дај да га носимо; све ово од блуда.
ВУКОДЛАК
У зли се час смурао и жену притилу
у граду искао и ктио горску вилу.
Покриј га врјећином, да га у дубрави
бијела вил планином жиганта не страви. -
Грубиша, овамо! Весели да' вјеру,
а Влахо вас тамо чека на вечеру. -
Примите у љубав разговор наш ови;
нитко у свем није прав нег сам Бог. Збогом сви!
|