Венере и Адон/Четврти призор
| ←Трећи призор | Венере и Адон: Писац: Марин Држић Четврти призор |
Пети призор→ |
Овди Купидо изиде, а ВЕНЕРЕ му говори:
Синко, мâ крипости, синко, ме храњење,
мојози липости вридно узвишење!
Синко, кому вас рај не може одолит,
а њеки на свит сај хоће се охолит!
Краљевство ако тве не будеш светити,
лук и тве стриле све заман ти ће бити.
Пастир је у гори изврсне липости
горске вил ки мори горком немилости,
ки ништа не сцијени тве силе љувене.
Тим, синко љувени, узми стриле огњене,
срце му ужежи и јадом тво'им отруј;
тврдом га узом свежи, мени га пак даруј;
ер тужба јес многа од вила, синко мој,
на младића тога, - чин' да зна што 'е огањ твој!
КУПИДО
Мајко, ма радости, мајко, ме блаженство,
твојоме липости стоји ме краљевство.
Моје је жељење теби само угодит;
тим на тве хотјење све ти ће сада бит.
Сви ки су проћ мени охолас творили
кроз мој плам љувени горко су цвилили;
тим за твој злати влас, липости избрана,
водићеш ти данас Адона свезана.
ВЕНЕРЕ
Познаћу, синко мој, од сионе љубави,
учиниш ако тој, јеси ли бог прави.
КУПИДО
Познаћеш синак твој, што велиш, је ли тој.
Овди Венере, целивавши Купида, одходи; шена се сакрије, а Власи чудећи се говоре:
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Марин Држић, умро 1567, пре 457 година.
|